Ivan Tokin: Kasandra

Tog jutra ustao sam u pet. Dobro, probudio sam se u pet, a ustao sam oko pola šest. Jedan komarac je bio u pitanju. Mislim da je tigrasti, manji je od onih na koje sam navikao, i zvuk koji proizvodi dok mi leti oko uveta je viši. Kao da brže radi manjim krilima, ali nisam istraživao.

Taj zvuk u početku nisam registrovao kao opasan, ipak je previše različit od onoga kako zvuče komarci koji su me uglavnom u životu jeli, e pa u tom smislu izgleda da je trebalo previše vremena da se probudim. A kad sam se probudio, gozba je već bila gotova.

Posle sam se setio da sam ga čuo kroz san i zato sad mogu da vam pričam ovu priču o zvukovima, ja se nje sećam, ali kao da sam sanjao. Ono što nisam sanjao su ubodi, tri crvene tačke na vratu i jedna koju osećam iza uveta. Ove na vratu rastu i svrbe sve više, iza uveta sam stavio led. Ponekad imam nešto kao alergijsku reakciju na ubod komarca, neke vrste, izgleda baš ove.

Tad kad se gledam u ogledalu i držim led iza uveta, tad je pola šest. Prisećam se da sam nekad čuo da je amonijak dobar za ubode, a amonijaka pri ruci jedino imam u mokraći. To je bilo za ubod pčele, ne komarca, skoro da sam siguran. Dobro, nemam ništa protiv uboda komaraca, a ni apoteke ne rade, još uvek. Malo mi se vrtelo u glavi i kao da sam teško disao, ali kao da sam nije išto što i teško sam disao.

Izašao sam tiho, spustio sam se uskim ulicama malog naselja do plaže, na kojoj se nisam zadržao, nego sam nastavio do druge, koja je malo dalje. Na toj plaži nalaze se i dva mola sa privezanim ribarskim čamcima. Svi plutaju na površini mirnog mora, osim jednog.

Taj jedan čamac nasukan je na pesak plaže, nekoliko metara od mora. Seo sam neposredno pored njega i skoro odmah pošto sam seo, pojavio se momak koji mi je rekao da se pomerim. To mi je rekao da engleskom, mada je evidentno bio Grk, ali pošto ja evidentno nisam bio u Grk, izbor jezika je bio odgovarajući. Bio je to mladi ribar, a to je bio njegov čamac. Ustao sam i pomerio se nekoliko metara i opet seo na pesak.

On me je pogledao i uzdahnuo, pa sam otišao malo dalje. Od tog ustajanja i pomeranja mi se opet zavrtelo u glavi, ali nisam ništa teže disao, pa sam bio zadovoljan. Čamac je bio, po mom mišljenju, preveliki da bi ga on sam izgurao u more, međutim, njemu je to išlo lako. Kako se čamac pomerao, video sam da su u pesku bile nešto kao horizontalne drvene stepenice, on se oslanjao na po jedan stepenik i gurao čamac.

Taj je dečko očigledno spreman za taj posao kojim se bavi. Čamac je lako kliznuo u more, on je skočio na njega, zaveslao nekoliko puta, onda je upalio motor i otišao. Da nisam osetio kako mi na mestu jednog od uboda komarca raste crvena loptica, sigurno bih duže razmišljao o tome zašto samo njegov čamac nije privezan za jedan od dva mola. Ušao sam u more, bilo je hladno, početak juna je. Ležao sam nalakćen u plićaku, držao sam samo glavu iznad vode, hteo sam da mi ubodi budu potopljeni u more, jer, tako sam se nadao, more će me izlečiti.

Prošlo je pola sata kad sam izašao. Nesumnjivo sam se bolje osećao. U povratku kući kupio sam žu-žu i čokoladno mleko za sve, i požurio sam da vidim ženu i dete, da ih nađem kako me gladne čekaju širom otvorenih očiju. Prva scena koju sam ugledao kad sam otvorio vrata je moja žena koja udara otovrenom šakom u zid s moje strane kreveta.

Kad je podigla šaku, videli smo veliku crvenu mrlju na belom zidu. Ubila ga je. Osećanja su mi bila pomešana. Drago mi je što je krvnik platio, a s druge strane, ima i on prava da jede, tako da, više mi je bilo krivo, pogotovo što me je nesvestica bila skoro potpuno napustila. Ipak, čestitao sam ženi, pa smo navalili na žu-žu.