Novak Đoković o vaspitavanju dece: Nije greška razmaziti dete
Novak Đoković retko priča o privatnom životu, ali nisu potrebni intervjui da bi znali koliko ljubavi pokazuje prema svojoj porodici svakodnevno.
Nedavno je to učinio pred punim tribinama u Londonu, a osvrnuo se i na vaspitanje dece i činjenicu da su on i Jelena Đoković, baš kao i svi drugi roditelji, uprkos trudu često greše tokom odgajanja dece, sina Stefana i ćerke Tare.
Nedavno smo imali prilike da vidimo Taru i njega zajedno na terenu i tada su njihove fotografije obišle svet. Novak Đoković je ćerkicu nekoliko puta zagrlio, poljubio i javno pokazao svoje emocije pred svima, piše Zadovoljna.rs.
Potom se osvrnuo na to da li smatra da je loše razmaziti dete i kakav je njegov stav po tom pitanju.
– Mi vidimo greške, ima ih stvarno puno. Greška nije razmaziti dete. Dosta stvari je vrlo subjektivno – rekao je Đoković za „Blic„ a onda je i Jelena progovorila o nesuglasicama u kući.
– Naravno da Novak i ja imamo i slaganja i neslaganja, to je prirodno u zdravom odnosu. Mi volimo kada naša deca vide da se mi ne slažemo da nauče kako na zdrav način konflikt može da se razreši. Konflikta će uvek biti – rekla je Jelena.
Novak se potom takođe osvrnuo na odnos koji ima sa suprugom:
– Ne slažemo se u svemu. Kao što je rekla Jelena, to je normalna pojava u jednoj porodici. Dodao bih samo još jednu stvar, kada smo postali roditelji… Roditelji nekako oživljavaju to kako su se njihovi roditelji prema njima ponašali. Kako smo mi proveli detinjstvo, kako smo mi vaspitavani i prosto to je nekako ukorenjeno u naš genetski kod i onda se to odražava na naš način roditeljstva. Naravno da je bitno imati svest o tome da budemo još bolji nego što su to bili naši roditelji prema nama. Naravno, svi mi volimo naše roditelje i oni u datom trenutku rade najbolje što mogu – istakao je Nole tom prilikom, pa je dodao:
– Razgovor na ovu temu ima za svrhu da se prodube razgovori na temu roditeljstva i naravno traume. Svaki roditelj zna najbolje za svoje dete, ali je potrebno biti otvorenog srca i uma i poslušati ljude koji su stručni iz te oblasti sa željom da se nešto novo nauči i primeni. Greške svi pravimo, na njima se uči. Bitna je posvećenost i pažnja koja se na kraju pridaje deci.