„Raketaš”: Neodoljivi i srčani retro-šmek

Umetnici svoja kreativna čeda nekad stignu da vide u punom sjaju, a nekad ne, pa poneki put čak požele i da ih se otarase pre nego što su završena.

Većina zna da brojna dela Franca Kafke ne bi ni ugledala svetlost dana da je bilo po njegovoj volji i da je njegov prijatelj Maks Brod spalio sve nezavršeno.

Dejv Stivens je pak svog „Raketaša” video u brojnim oblicima, objavljivao ga u nastavcima, kao prateći sadržaj časopisima, preneo ga na veliko platno, ali definitivno izdanje njegovih avantura nije doživeo.

U pitanju je čovek čije ime možda nije toliko poznato našoj publici, koja sada ima prilike da čita sabrane pustolovine „Raketaša” na srpskom jeziku, u velikom formatu i sa bogatom pratećom opremom zahvaljujući izdanju Darkvuda.

Stivens je radio po marketinškim agencijama, ali i kao crtač i ilustrator koji je sarađivao sa mnogim poznatim imenima iz sveta stripa i animacije.

Raketaš je nastao iz ilustracija koje je napravio po porudžbini da popuni prostor, a tek kasnije je razradio priču koja je izlazila u nastavcima.

Dok je dobila svoj finalni oblik, dve kuće su bankrotirale i tek je njegov prijatelj ponudio da to izda u formatu kakav priča zaslužuje, sa modernim kolorom.

Stivens nije video to finalno izdanje koje mi imamo i koje donosi oko 150 stranica avantura i još mnogo crteža, skica, naslovnica i sjajan pogovor.

Raketaš je Klif Siford, pilot aviona koji je sjajan u svom poslu, ali nema sreće u životu i kao da ne ume da ispuni nijedno obećanje niti završi nijednu obavezu.

Igrom slučaja pronađe raketni ranac koji upari sa specifičnom kacigom i vine se ka nebu zarad ludih i opasnih avantura.

Tu se, naravno, uplete u opasne afere koje imaju veze sa policijom i kriminalom, a sve to dok pokušava da vrati svoju dragu Beti, inspirisanu pin-ap modelom Beti Pejdž.

Ove avanture crtane su vrlo detaljno, jer je Stivens bio perfekcionista koji je voleo dugo da radi na svakom aspektu crteža, a to se naročito može videti na licima likova.

Neki od njih nastali su po uzoru na stvarne likove i na eru Holivuda 30-ih i 40-ih godina, a tu su i omaži drugim stripskim likovima iz roto-romana koje je autor obožavao, poput „Senke”.

Sve ovo donosi jedno veliko ljubavno pismo tom dobu koje on nije doživeo, jer je rođen „sa 20 godina zakašnjenja”, kao i brojnim filmovima bez kojih se ne bi razvio Holivud kakav danas poznajemo.

Dijalozi i motivacije likova zato mogu da deluju pomalo naivno ili zastarelo iz današnje perspektive, ali ako im se prepustite otvorenog srca, sigurno će vam postati simpatični nakon nekog vremena.

Klif nije nikakav superheroj i to je ono što ga razlikuje od modernih junaka, a i samo okruženje je prepuno nekih stereotipa karakterističnih za to vreme, što samo dopunjuje retro osećaj.

Ukoliko vam se dopadne ova priča, onda ne treba zaobići ni istoimeni film iz 1991. godine koji je vrlo dobar, iako nažalost nikad nije dobio planirane nastavke.

A „Raketaš” živi i dalje u nekim novim nastavcima koji su crtani po uzoru na Stivensov neprevaziđen original kome se uvek vredi vratiti i pogledati ga iz neke nove perspektive.