„Betmen: Godina prva” – odakle je sve započelo
Betmen je prisutan već 85 godina i pojedine priče o Mračnom vitezu već su se izdvojile kao deo večnog panteona.
Teško je pričati o jednoj od njih, a ne reći nešto što su drugi već rekli više puta, ali baš zato što je u pitanju jedna tako moćna epizoda, nije loše ponoviti gradivo.
„Betmen: Godina prva” je grafički roman originalno objavljen u četiri dela, koji je stvorio Frenk Miler na krilima svog sjajnog dela „Betmen: Povratak mračnog viteza” i za koji je angažovao svog dobrog saradnika Dejva Macukelija.
Iako ovaj strip već postoji na srpskom jeziku u izdanju kuće Phoenix press, ta verzija je rasprodata, te je Čarobna knjiga upravo objavila novo izdanje u koloru.
Pre ovog izdanja, već se znalo da je Brus Vejn postao siroče kada su mu u ulici ubili roditelje, da je svoje bogatstvo i želju za osvetom iskoristio da postane maskirani odmetnik koji se bori protiv zločina na ulicama Gotama.
Međutim, Miler je odlučio da to dopuni pričom o toj prvoj godini, kako je tražio svoj maskirani identitet, kako je shvatio šta je potrebno da čini i ko mu treba kao saveznik.
Narator ove priče nije Brus Vejn, iako imamo i pogled iz njegovog prvog lica, već Džejms Gordon, u tom trenutku poručnik, takođe rastrzan čovek.
Brus Vejn vraća se u Gotam nakon dvanaest godina i spreman je da se obračuna sa zločincima, dok svakodnevno ispred sebe drži masku milionera plejboja koga ne zanima nijedno ozbiljno pitanje.
Džim Gordon, sa druge strane, takođe je tek stigao u grad, gde mu doček priređuju ne baš idealne i nepotkupive kolege iz policije, koje mu objašnjavaju kako stvari stoje na ulicama, ali i u kancelarijama.
„Betmen: Godina prva” je uticao na mnoge kasnije autore
Odatle pratimo kako se put ukršta dvojici ljudi, budućim herojima sa dve strane zakona, ali sa istim ciljem, dok prave brojne greške na kojima uče kako da budu bolji ljudi.
Brus Vejn ovde pravi svoje prve betmenovske korake i na svakom od njih sve više shvata da mora da bude mnogo spremniji na borbu sa svima, ali i da bira saveznike.
Gordon ovde nije oličenje vrline i odlučnosti koje poznajemo iz kasnijih priča, već čovek od krvi i mesa koji podleže iskušenjima, kaje se zbog svojih odluka i pokušava da bude pravi muškarac i dobar policajac.
Ovde nemamo ustanovljene zločince koji su nam poznati iz priča o Betmenu, već naznake nekih od njih, a ističe se Selina Kajl, čija priča je deo velikog omaža filmu „Taksista”.
Macukeli ovde crta Gotam koji je prljav u svakom smislu, prepun senki i tajni, gde niko nije lep i čist i gde ulice, podrumi i napuštene građevine igraju vrlo važnu ulogu.
Ovo jeste strip pogodan za početnike koji nikad nisu čitali Betmena, ali i za one koji ga obožavaju a žele da se vrate na početak i vide zašto je Miler toliko uticajan i inspirativan.
To je delo koje pruža omaž raznim svojim prethodnicima, a čije ćete ehoe i odbljeske videti u mnogim kasnijim izdanjima iz sveta devete umetnosti, kao i u filmovima Kristofera Nolana i Meta Rivsa.
A ukoliko vam se dopadne ovaj strip, potražite i sve ono što je Miler uradio sa Derdevilom, sigurno će vam prijati.