Čuveni intervju Džeka Nikolsona iz Beograda je opet viralan: „Zainteresovao sam se za jednog Jugoslovena…“
Beograd je ugošćavao brojne svetske face, naročito u vreme stare Jugoslavije, a jedna od njih je i Džek Nikolson.
Poznati glumac Džek Nikolson je 1973. godine boravio u Beogradu, što je bio prvi i jedini put da je posetio tadašnju jugoslovensku prestonicu, tokom filmskog festivala FEST.
Džek Nikolson je tada imao 36 godina, a iako mlad, već je bio afirmisan glumac. U svojoj filmografiji je već imao velike naslove kao što su “Easy Riders” i “Five Easy Peaces”, koji je glumac i predstavljao na Festu, a nakon ovih putašestvija vratiće se u Holivud i snimiti “Kinesku četvrt” i “Let iznad kukavičjeg gnezda”.
U intervjuu koji je uradio sa ekipom RTS-a vozeći se po raznim lokacijama u Beogradu dotakao se brojnih tema, a jedan delić iz intervjua ponovo je viralan na društvenim mrežama.
@tito_broz1_ ♬ original sound – BROZ
Voditelj ga je na kraju intervjua upitao da li postoji lik u svetskoj književnosti koji bi želeo da tumači.
– Književnost? Ne toliko književnost. Interesuje me par ljudi. Za vreme mog boravka u Beogradu interesovao sam se za jednog Jugoslovena. Teslu… Nisam siguran da bih mogao da igram Teslu. Bio je suviše star. Imao je preko 70 godina. Više me interesuju ljudi iz stvarnosti od literature – rekao je Džek Nikolson te 1973. godine.
U ostatku intervjua pričao je o tome kakav utisak je na njega ostavila srpska hrana, o našem pristupu filmovima, a dotakao se i nekih životnih tema.
– U Beogradu sam prvi put. Došao sam i zato što nikad još nisam bio u ovoj sredini, na istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene vrlo važne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi – rekao je svojevremeno Džek Nikolson kameri Televizije Beograd.
Do sada sam bio na preko 30 festivala, tako da smatram da imaju (važnost). Cilj međunarodnih filmskih festivala je razmenjivanje ideja publike i ljudi koji prave filmove. Već osam godina idem na festivale i tamo sam upoznao mnoge svoje dobre prijatelje iz sveta filma, iz Evrope, iz celog sveta – rekao je Džek Nikolson te 1973. godine.
Nakon priče o filmu, novinar ga je pitao da li oseća potrebu da pomaže drugima.
– Pa, ja nisam Crveni krst, ali osećam izvesnu potrebu. Pokušavam dobro da živim. Čini mi se da je to jedini način da se drugima pomogne – rekao je Džek Nikolson.
“Da li likovi koji tumačite ostavljaju trag u Vama?”, bilo je jedno od pitanja za Nikolsona.
– Ne. Kada završim ulogu, gotovo je. I naučio sam dosta toga o tom liku. Zbog te uloge živeo sam životom koji inače nikad ne bih živeo – rekao je glumac.
Na pitanje kako odlučuje da li će prihvatiti ulogu ili ne, Nikolson je rekao.
– Ulogu prihvatam ako mi se scenario i reditelj dopadaju. Postoji nešto osećam kao nadgradnju. Ulogu prihvatam ako mislim da mi predstavlja u mom celokupnom radu. Na primer, prošlog meseca veoma mi se dopao jedan scenario, ali ulogu neću prihvatiti jer u scenario nema romantične veze sa ženama u filmu. U poslednja dva filma koja sam snimio, to je bio isti slučaj sa glavnim junakom, a ja ne bih voleo da takva vrsta uloga postane pravilo u mom radu. Možda ću kasnije, kada snimim nešto drugčije, ipak igrati u tom filmu… Koji scenario? To nije važno. Zove se “Ponoćno iznenađenje”, o vozačima trkačih automobila – rekao je glumac.
