Nije sve tako crno i dosadno: Ovo su 3 nova filma koja vam preporučujemo za uživanje ovog kišnog vikenda

Nije sve Megdan, Džoker a ni Megalopolis, jer preporučujemo vam 3 nova filma, (dobro, novija) koji svakako vrede vaše pažnje.

Shvatio sam da pišući filmske preporuke, recenzije ili kako god da ih nazivamo, uglavnom nešto kritikujem nezadovoljno, govorim da ne valja i retko šta pohvalim. A nisam takav lik, majke mi, više volim da pohvalim nego da pokudim. Samo što su ovi filmovi iz glavnog progama bioskopa uglavnom bezveze. U septembru je bilo baš dosta naslova koje vrede. Ja ću sad istaći tri, ali tu svakako nije kraj.

Kneecap

O Belfastu, Severnoj Irskoj i njihovoj političkoj situaciji, mahom znamo iz ozbiljnih filmova koji se tiču njihovog građanskog rata i nasilja na ulicama. Međutim, iz Belfasta stiže i muzički fenomen Kneecap koji je očarao celu Evropu. Oni su ove godine izbacili i film kojim nam objašnjavaju ko su, šta su i odakle su.

Ovaj trojac se bavi hip hopom, ali na severnoirskom jeziku, (sa povremenim uletima u engleski) u kojima pevaju o žurkama i provodu, ali i o ulicama Belfastama, kao i konstantoj borbi protiv policije i britanskog uticaja na njihove živote.

Pa tako žurka i bunt postaju borba za kutlurni identet. U filmu imamo baš sve to, ali i priču o dva brata koji sticajem okolnosti upoznaju nešto starijeg tumača gaelskog jezika, i prave bend u kom repuju na muzičku podlogu koja obuhvata i stare i nove uticaje hip hopa ali i druge muzike. Dok gledamo njihov rast od demo scene do momenata kad pune hale, na jedan pitak i zabavan način dobijamo uvid u stanje severnoirske nacije i raspoloženje njihove omladine koja po prvi put želi da zna malo više o svojoj prošlosti i kulturi.

Ako bi nazavao film severnoirske “Munje”, sa nešto malo više politike, ne bih mnogo pogrešio, jer kao i u slučaju Andrićevog filma, reditelj filma Rič Pipet je laganom i zabavnom pričom obuhvatio mnoge teme koje ga tište, ali tako da mogu da uživaju u filmu čak i oni koji o Severnoj Irskoj znaju samo da je pokažu na karti.

Film nije na striming servisima, ali, nemojte da kažete nikom da sam vam ja rekao, imate film na onom mestu koje počinje na t a završava se sa orenti.

Rebel Ridge

Svi znamo za one mim fore u kojima Netfliks danas često ume da proizvede neki rimejk ili novo istorijsko čitanje priče, tako da glavnom junaku promeni pol ili rasu. Otud je malo smešno kad vidimo da se pojavljuje film koji u svom zapletu dosta duguje filmu “First Blood”, iliti prvom Rambu, a da je glavni junak Afroamerikanac. Ali šalu na stranu, “Rebel Ridge” iako liči, nije rimejk čuvenog akcionog dela, ali je opasan i odličan akcioni film.

Priča prati čoveka (Aron Pjer) koji žuri da uplati novac za kauciju svog rođaka a kog će policija zaustaviti, uzeti mu novac pod sumnjom da to nisu čista posla, a zbog papirologije i administracije toliko usporiti sve, da će njegov rođak nastradati u pritvoru.

Ispostaviće se da naš glavni junak nije neko s kim se treba šaliti. On je bivši marinac, instruktor boriliačkih veština i jedan od onih junaka kome ne treba mnogo da bi prebio i razoružao čitav puk tromih i debeleih korumpiranih policajaca, i to će svi oni naučiti na teži način. Pogotovo glavni među njima kog tumači legendarni Don Džonson.

Reditelj filma Džeremi Solnijer (Blue Ruin, Green Room) je do sad uspevao da izbaci krvave i bespoštedne filmove, i “Rebel Ridge” jeste na tom tragu, tako da možete opušteno da uživate u ACAB akcionom trileru, bez da vas bude sramota.

A i bez da kršite zakon, jer kao što rekoh, imate film na Netfliksu.

Didi

U današnje vreme kad su sve priče ispričane, i to po nekoliko puta, možda i bitnija stvar od originalnog scenarija (kojih ima do 2,3 godišnje u celom svetu) je napraviti film čija će vas iskrenost i emocija dotaći da priču i zanemarite jer je već od ranije napamat znate.

“Didi” je još jedna priča o klinci u pubertetu, koji odrasta u migrantskoj porodici u Americi sa mamom, bakom i sestrom, dok ih otac finansijski podržava iz Tajvana. Didi je neprilagođen kao i svaki pubertetlija, govori stvari koje ne bi trebalo, pokušava da se istakne kako među prijateljima tako i među devojčicama, i uvek iz dečijih strahova i bubica uradi ono što ne bi trebalo.

Znate već, gledali ste ovaj film (ili ga proživeli). Međutim, reditelj Šon Vang je uneo u film sve iskreno i stvarno, realno sa puno emocija i ljubavi prema svojim likovima. Zbog svega toga nećete uspeti da odolite naslovnom Didiju, i prepustićete se filmu.

Iako ovaj film ima ovakvo ime u najpogrešnije vreme, obratit pažnju i na junakovu majku koju glumi nikad zaboravljena Džoan Čen, koju znamo iz Tvin Piksa gde je glumila Džouzi Pakard.

Kao i u slučaju “Kneecap” filma, potražite film na onim mestima koje svi koristimo, a ne bi trebalo.

A pored ova tri, uvek možete do bioskopa da pogledate Substance ili Kind of kindness o kojima sam pisao. Malo li je dobrih filmova na ovu skupoću.