DA SE P(L)OČASTIMO: Slušali smo debi album za novosadski duo Short Reports i bučni kabare Džordija Gripa
Debitantske, sjajne albume imaju Džordi Grip i novosadski sastav Short Reports.
Geordie Greep – The New Sound
U nekom trenutku, kao u onom citatu iz filma “Kako je propao rokenrol”, dobijete pitanje – jel’ si nindža ili ono što se rimuje. Pa tako ili prestanete da pratite i slušate muziku, uljuljkani u talase FM radija, ili nastavite dalje, sa željom i ciljem da pronađate nešto novo i drugačije, što je posebno teško 2024. godine, kad je već sve više puta izmišljeno, uništeno, i ponovo izmišljeno.
Za ove druge, Džordi Grip stvara muziku već neko vreme. Provocira, ide po živcima, zbunjuje, a onda ako ostanete do kraja sa njim i verujete mu, nagradi vas autentičnim remek delom. Takav je njegov prvi solo album “The New Sound”.
Grip je poznat onima koji su pratili njegov prethodni, kultni bend, Black Midi. Kažem pratili, jer mišljenja sam da je retko ko to iskreno slušao i voleo, već se mahom pratilo i poštovalo kao nešto iz undergrounda vredno, ali i odbojno, nereazumljivo i oštro po ivicama, prepuno buke i neuhvatljivog i nerazumljivog ritma, sa tek po kojim tonom melodije, džeza i krunerskog popa.
Džordi Grip sad kao “solista”, rešio je da produbi zvuk svog prethodnog benda, odnosno da ga izvrne na postavu, pa tako tonovi džeza, šlagera i bosa nove su u prvom planu, ali odmah iza njih su ritmovi math rocka i distorzije električnih gitara.
Ako se sećate, pred svoju smrt Sid Višiz je otpevao pesmu “My Way” Frenka SInatre i preminuo. Ako bi mogli da zamislite tu suludost da je nakon njegove smrti, na mesto frontmena Sex Pistolsa došao upravo Frenk Sinatra, a da su Pistolsi magično preko noći postali muzički potkovan bend, to bi možda najbolje moglo da pojasni energiju, emociju i sprdnju koju sa sobom nosi album “The New Sound” koju je ovaj starmali kruner iz Londona snimio. Ili jednostavno pustite 6-minutno ludilo “Holy Holy”, koje je pored toga što je prvi singl i odličan reprezent celog albuma i Gripove zamisli kako muzika treba da zvuči.
Ovo je muzičar koji je zamislio kabare na kom Steely Dan svira melodije Sun Ra benda dok Astrud Žilberto peva, nakon čega na binu izlazi Džef Mils koji vrti raritetna izdanje Frenka Zape. Onda je rešio da nam takav kabare i odsvira, začinjen suludim tekstovima koje mogu da se čitaju i mimo slušanja muzike.
Ovaj kokainski tok svesti, u kom ideje se nastavljaju jedna na drugu ali i preklapaju, često ume da smeta i još češće ume da bude naporno, pogotovo kad niste zaključani u kupatilu sa naratorom takvih priča stojeći nad zabranjenom supstancom. Međutim, Gripova želja da nam sve ovo saopšti na pravi način je mnogo veća od njegove brzine i lucidnosti.
Da li je ovo za svakog? Ne, nikako. Mnogi će ovde naleteti samo na gomilu buke i pretenciozne gitare. Ipak svi mi ostali smo sa Džordi Gripom dobili novog omiljenog lika. Ludog genija koji se nalazi na onoj granici između koje isporučuje remek delo, i gde potpuno izgori u sumanutosti ideja. Na svu sreću, ovo drugo deluje da je ipak daleko.
Short Reports – Vožnja
Konzumiranje rokenrola, kao i ponašanje na lajv svirkama je u samoj muzici hvaljeno, slavljeno, ali i opevano. Skakanje, pevanje, šutke, iliti pogo, kao i mnogi razni plesovi koji se vezuju za neke specifične podvrste rok muzike kao žanra. Svi osim jednog, možda čak najzastupljenijeg. Znate ono lagano klimanje glavom u ritmu (nikako hedbenging) kad pozadi, na svirci, pratite ritam pesme i dajete odobravanje da vam se sviđa to što čujete dok u ruci držite čašu tekućine koju ste se spremili da konzumirate.
Short Reports, bend iz Novog Sada, nema pesmu o tom ritmičnom klimanju glave, ali gotovo svaka njihova pesma kao da je poput kakvog metronoma, rađena u tom ritmu, tako da mogu da vidim sebe kako na njihovoj svirci ovim potezom odobravam ono što čujem.
Na albumu “Vožnja”, ovaj duo je izbacio osam pesama koji vuče ritam u svakom instrumentu ali i glasu koji čujemo. Svaki rif je takav da možete da se pomerate i gibate uz njega. Seckanje i intoniranje reči je u ritmu, pored već standardnog doboša koji nam odbrojava taktove.
U zvuku benda se čuje dovoljno garažnog prženja gitare, ali i gruva i fanki osećaja, kao i novosadske alternativne škole koja priziva uticaje Obojenog Programa i grupe Boye.
“Vožnja” je hit sa albuma ali i njegovo ime, dobro dato, jer to je i reč koja objedinjuje sve ove muzičko – tekstualne ideje koje bend predstavlja. Pozivaju nas u svoj auto na vožnju u kojoj je češće noga na gasu nego na kočnici, zbog čega s namerom verovatno i završavamo kao ova nacrtana slika sa omota albuma.
Short Reports su brzi, jaki i bezpoštedni, baš kako rokenrol i treba da zvuči. Za onih par stotina ljudi ovde, sa ovih prostora, koje ovakav zvuk i dalje zanima…