„Prsten Nibelunga”: Bezvremenski spev o univerzalnosti ljubavi i pohlepe

Šta se desi kada spojite jednog od najboljih i najhrabrijih strip crtača i jednu od najčuvenijih opera? Dobijete „Prsten Nibelunga“, fenomenalnu epsku adaptaciju.

„Prsten Nibelunga“ je ciklus od četiri opere Riharda Vagnera nastale na osnovu motiva germanskih srednjevekovnih epova, nordijske mitologije i vikinških legendi.

To je grandiozno delo koje donosi priču o pohlepi, izdaji, oholosti, gnevu, ponosu, bogovima i drugim stvorenjima koja su na raskrsnici između voljenih heroja i omraženih zločinaca.

To i takvo delo privuklo je Filipa Krejga Rasela, tada već proslavljenog strip autora koji je radio u Marvelu i DC-ju i kome adaptacije uopšte nisu bile strane.

Iza sebe je imao adaptacije Radjarda Kiplinga, Oskara Vajlda, Kloda Debisija, pa i Mocarta, a onda je rešio da je vreme i za Vagnera i to je nešto što bi se možda moglo smatrati i njegovim najboljim delom.

Adaptaciji je pristupio studiozno, za početak vodeći računa o tekstu i oslanjajući se na prevod Patrika Mejsona sa nemačkog, koji je izbegao bilo kakvu modernizaciju teksta i zadržao dramski karakter originala.

Sve to je, poput operskog ciklusa, podeljeno u četiri celine: „Rajnsko zlato“, „Valkira“, „Zigfrid“ i „Sumrak bogova“.

Ovu strip adaptaciju na srpski je preveo Goran Skrobonja, a izdao Stalker u tvrdokoričenom izdanju koje sa dodatnim napomenama i skicama ima skoro 500 strana i par kilograma.

Naravno, zadržan je odličan kolor bez koga ova priča ne bi imala isti efekat, a koja čini da likovi samo što ne iskoče sa stranica papira u pohod na naš svet.

„Prsten Nibelunga“ započinje krađom tuđeg blaga i nastankom prstena koji će biti nit koja povezuje ostatak događaja, uz sveprisutnu žudnju za osvetom, krvlju i nadmudrivanjem onog drugog.

Tu nailazimo na priču o bogovima koji nisu toliko svemoćni koliko su alavi na moć i novac, na sudbine koje se mogu promeniti iako su već ispisane, ali i na one koji ne mogu izbeći to za šta su predodređeni.

Vidimo kako zloba utiče na likove, kod pojedinih dolazi i do fizičkog izopačenja, ali i kako odupiranje iskušenju i odolevanje naletima sudbine mogu doneti nagradu za strpljive.

Serijal je tako postavljen da se „glavni“ likovi menjaju iz celine u celinu i priču vidimo iz nekoliko uglova, dok se delići posejani unaokolo na kraju ne spoje u celinu i zaokruže krug koji počinje stvaranjem jednog celog univerzuma već na prvoj stranici.

Kroz bogat crtež i više nego uverljive detalje na svakoj stranici, Rasel nam je dočarao priču tako da bi verovatno i sam Vagner bio ponosan i tako pridobio brojne nove fanove kojima njegovo ime ranije nije bilo poznato.

„Prsten Nibelunga” je vanvremenska priča

Ovo izdanje posebno će biti drago i zanimljivo onima koji poznaju Tolkinova dela, jer je nastalo na osnovu istih uticaja kao i „Gospodar prstenova“, pa mogu prepoznati slične motive i pojedine detalje radnje.

Oni koji vole detaljno razvijene priče u kojima sve ima svoju svrhu i legne na svoje mesto neće biti razočarani, baš kao ni ljubitelji nešto klasičnijih romana i stripova.

Iako ovo delo donekle odiše retro šmekom, daleko od toga da je išta zastarelo iz današnje perspektive, naprotiv, crtež je maestralan iz koje god ere i vizure ga gledali.

Priroda ljudi i bogova dočarana je efektno bez potrebe za opterećivanjem dela viškom teksta, tako da ostaje mesta za razne epske kadrove i, povremeno, crteže preko cele strane koji fino odskaču kao detalji koji se pamte.

Sveukupno, ispred nas je jedno delo u svakom smislu epsko i izdanje koje zaslužuje mesto na svačijoj polici koje za čitanje mogu preporučiti apsolutno svakome.