Dame i gospođe, gospodo i gospode, Srećko Šojić: Kako je nastao lik koga nikako da se oslobodimo
Srećko Šojić je nepobediv lik.
“Srećko Šojić je izmišljeni lik Siniše Pavića koji se pojavljuje u serijalu filmova „Tesna koža“ i TV seriji „Bela lađa“. Lika tumači Milan Gutović. Njegov životni san je da “postane kapetan od belu lađu”. Siniša Pavić je Srećka Šojića opisao rečima „Srećko Šojić je paradigma našeg vremena, on nema nijednu pozitivnu osobinu, ni u životu, ni na poslu, a ipak je veoma omiljen.“ “, piše na Vikipediji.
Prvi put se pojavio na ekranima 1981. godine, juče smo ga videli na protestima.
Nova je pre tri godine u razgobvoru sa Sinišom Pavićem otkrila kako se rodio lik, koji je jako zanimljiv na malim ekranima, ali je naša paklena stvarnost.
Laf u srcu i rađanje Šojića
– Kad sam počeo da radim filmske komedije kao što su „Tesna koža“ ili „Laf u srcu“ desilo se ono što se retko dešava glumcu: lik je pronašao njega. U „Lafu u srcu“ on je imao čak četiri male uloge, jedna je čak bila i ženska, i svaka od njih je bila bravurozna glumačka minijatura. Jedna od te četiri uloge bio je i lik Srećka Šojića i on ga je tako „zalepio“ u tih desetak- petnaest rečenica da sam shvatio da je rođen lik koji je pronašao svog glumca. Zapravo, taj lik mi je stalno bio u prstima i u onome što sam hteo da stvorim, ali je taj lik tražio glumca i to se desilo sa Lanetom Gutovićem. Lik je pronašao svog glumca.
Kod glumaca, naročito onih velikih majstora, postoji ono što se zove moć transformacije što je sposobnost da odigraju veliki broj različitih likova u kojima ih gotovo ne prepoznajete. Lane je to mogao. Međutim, on je Šojića odigrao na način na koji ne može da ga odigra nijedan drugi glumac.
Njemu se desilo da je on mogao da odigra stotinu različitih uloga, ali je takođe samo on mogao da odigra ovaj lik na način na koji to više niko ne može da ponovi, niti da odigra na drukčiji način. Prosto, lik to ne bi trpeo.
Odbio ulogu u „Srećnim ljudima“
– Lane je bio privilegovan kao i svaki talentovan čovek, a talenat je velika privilegija koja omogućava da čovek postane kreator života, čak i onog izmišljenog, koji će preći u stvarnost. Mogu da kažem da je bio ćudljiv, ponekad ljudi nisu mogli ili umeli da ga razumeju. Imao je svoje faze, u jednoj od njih čak nije ni hteo da se bavi glumom već se bavio nekim biznisom. To je moguće kod jako talentovanih ljudi, oni nekad hoće da odbace taj talenat i bave se nečim drugim. Upravo u toj njegovoj fazi ja sam pisao „Srećne ljude“ i bio sam mu namenio ulogu italijanskog grofa Maria Marka del Tintoreta ali on je to odbio. Prosto, bio je u takvoj fazi, taj lik ga nije tražio. Njemu zaista ne trebaju ni ulica ni spomenik, on će ostati zapamćen u narodu. S njim je otišao jedan deo svakog od nas koji je on kreirao pokazujući nam šta sve nosimo u sebi. Na neki način bio je neponovljiv.
