DA SE P(L)OČASTIMO: TTI-21 nas poziva u kasnonoćnu šetnju, dok nas Robi Vilijams kao majmun vodi na žurku

U prvi danima 2025. godine, slušali smo album hrvatskog benda „TTI-21“, kao i saundtrek filma o Robiju Vilijamsu, „Better man“.

TTI-21 – Ulična parada

Domaći zadatak je pojam za koji smo se oduvek nadali da će nas napustiti nakon 18. godine i završetka osnovnog i srednjeg školovanja. Onda se ispostavilo da se ta đačka noćna mora proteže kroz ostatak života, samo možda sa novim i drugačijim imenom.

Domaći zadatak je nešto što mnogi bendovi moraju da završe u svojim van nastavnim aktivnostima, ne bi li uspeli da zvuče onako kako su zamislili. A zamislili su da njihov zvuk bude prepun referenca na neko vreme koje je prošlo, dok oni nisu bili živi, ili su bili ali jedva svesni.

Danas, kao i juče, tako će verovatno biti i sutra, retro zvuk je in, a bend „TTI -21“ iz Hrvatske se oslanja upravo na takav, retro zvuk 80-ih, koji su morali da uvežbavaju u svojim „domaćim zadacima“ da bi se sve zvučalo cakum pakum i kako treba. A album ovog benda „Ulična Parada“ upravo tako zvuči.

Ovo nisu „Flock of Seaguls“ i „Duran Duran“ 80-e ne brinite. Nema ovde bezglavog plesa sa zavrnutim rukavima sakoa i natapiranim frizurama. „TTI-21“ je dosta smireniji bend i zamišljeniji. Zvuk više naginje ka sanjivom, odnosnom dream popu, kao i povremenim izletima u blage shoegaze gitare, ali i ipak sa karakterističnim sint pop ritmom koji priziva diskoteke 80-ih.

Setiće se mnogi francuskog kultnog benda, M83, kad krene pesma poput „Negdje“ (verovatno i najbolje na izdanju) ili „Toplo i čisto“, dok će traka „Zaječar Kutina“ podsetiti kako na Kraftwerk tako i na Tangerine Dream u nekom drugačijem ruhu.

Naravno, „TTI-21“ moraju još puno spanaća da jedu da bi došli do svih pomenutih visina, i samo pominjanje u rečenicama sa ovim velikanima je možda i previše, ali vidi se ideja i uticaji koji su bili pred njma, pre nego su stigli do cilja.

Album jeste predug, čak 21 pesma je tu, ali pametno je izabran januar, kao mesec izlaska, koji je generalno mrtav mesec za novu muziku, pa je moguće uspešno im se posvetiti u celosti. Jer na neki način, „Ulična parada“ zaslužuje preslušavanje u celosti. Kako su u propratnom materijalu naglasili, ideje za pesme su nastajale u kasno noćnim šetnjama i vožnji biciklom, a konačni proizvod nam je doneo album koji će odlično leći u slušalicama, u pogađate – kasno noćim šetnjama i vožnji biciklom.

Better Man – (OST)

Odrastajući početkom 21. veka retko ko je bio veća pop zvezda od Robija Vilijamsa. I čak u tim formativnim godinama, u kojima se slušala tvrđa, besnija i više kul muzika, ime Robija Vilijamsa je moglo da se izgovori bez da te bude sramota. Čak i pod parolom – ne slušamo, ali poštujemo njegovu pozu, stil i rokerski stav.

Onda je slava počela da opada i danas Vilijams nije baš mnogima u listama najslušanijih krajem godine. Poslednjih 20-ak godina i nije bilo baš velikih hitova. Svestan je i Robi u to, pa kad je rešio da sastavlja svojevrstan best of koji će pratiti njegov biografski film „Better man“, opredelio se upravo za te neke, starije stvari, koje su ga vinule u nebesa. Uz naravno par rađenih baš za film.

„Better men“ je film o njegovom životu, u kojem Robija „glumi“ CGI majmun. Ova ideja je odlično prošla kod ljudi koji su voleli ovaj film, koji ruku na srce, ako izuzmemo ovu dobru fintu, klasična biografska priča o rok zvezdi koja je je bila nekad ružno pače, a onda porasla u nakoksanog lepog labuda, željnog da ga ljudi vole.

Za potrebe filma, pesme koje čujemo su stare, ali ponovo odsvirane i prearanžirane, kako bi pratile sam film i scene, koje je režirao Majkl Grejsi i koje izgledaju odlično poput najboljeg spota. Pa tako „Feel“ peva dečkić koji glumi malog majmuna, dok ćemo Robijev glas čuti kako u „Take That“ numerama tako i u drugim hitovima.

Ipak izdvajaju se „She’s the one“, koju peva sa glumicom Rejčel Bano, kao odu ljubavi sa Nikol Apleton iz grupe „All Saints“ kao i „Come undone“, jedne od Vilijamsovih najboljih pesama u kojoj se dotakao kontradiktornosti svog života. „Angel“ je verovatno njegov najveći hit i ovde ima centralno mesto u filmu, dok „Let Me Entertain you“ nas samo podseća kakav je to live uragan umeo da bude, da ste ga uhvatili uživo u njegovom prajmu.

Iako će neko prevrnuti očima i reći da je ovo samo nov način da nam podgreje stare hitove i podvali nam ih, ove verzije zaista zvuče odgovarajuće trenutku u kojem se nalazi kako i on tako i sama muzika današnjice.

Ovaj album, ali film, su nam otkrili i to da Amerikanci nemaju pojma ko je Vilijams, i tek sad su počeli da otkrivaju njegove hitove. Šta reći, osim blago njima, jer gledajući ovaj film poželite i vi da se vratite na početak praćenja životnog puta i karijere ovog omiljenog nam majmuna.