Gledao sam novog Supermena, i postoji jedan detalj koji se Srbima možda neće dopasti

Jedan od najiščekivanijih blokbastera godine – Supermen – konačno je u domaćim i svetskim bioskopima.

Prvo reč-dve o klikbejtu iz naslova…

OK, ovaj klikbejt mi je malo bezobrazniji. Mada možda i nije, jer sve što navedem se zaista desilo u filmu. Svi znamo da je Leks Lutor (Nikolas Holt) glavni negativac u pričama i filmovima o Supermenu, i tako je i u ovom novom filmu iz 2025, reditelja Džejmsa Gana, sa kojim se – nadamo se – kreće jedan novi i uspešan DC filmski univerzum. Međutim, Lutor sarađuje sa zlom vladom republike Boravija, koja napada i ostrvljuje se na siromašni narod Džarhanpura, kome želi da oduzme teritoriju.

Ništa novo za superherojske filmove, naravno. Međutim, s obzirom na to da predsednika Boravije glumi hrvatski sjajni glumac Zlatko Burić, jezik koji se koristi kad krenu govori i dogovori o tome kako će krv teći džarhanpurskim ulicama je – pa, srpski. Odnosno, aj da kažemo srpskohrvatski iliti “naš”, a s obzirom na to da imamo hrvatskog glumca, kao i druge koji natucaju bugarski ili ostale slovenske jezike.

Ipak, s obzirom na to da od devedesetih naovamo američki blokbasteri vole da uzmu Srbe kao glavne negativce koji susednom narodu, ali i “dobrom narodu Amerike” žele sve najgore – čak i kad kažu da je u pitanju izmišljena zemlja Boravija – ostaje kao vrsta PTSD-a i gorkog ukusa u ustima da smo upravo mi ti koje Supermen zaustavlja u pohodu tenkova. Iako sama priča o povezanosti američkih biznismena i trgovaca oružjem, kao i same slike koje gledamo, više deluje na situaciju od pre koju deceniju sa Amerima, Rusima i Avganistanom ili Irakom. Na sinoćnjoj premijeri filma, kad je Burić progovorio na ovom našem (nazovite ga kako želite) jeziku, čuo se kiseo osmeh cele sale. U fazonu: „A jeste sad, i mi smo tu, ura“ (ovo „ura“ tumačiti kao potpunu ironiju).

Ali ako se odmaknemo od ovog nekog lično-nacionalnog utiska, novi Supermen je pokušao da se, s jedne strane, utemelji u suvoj realnosti svakodnevnih ratno-političko-medijskih problema, dok je sa druge sve zamutio možda i više nego ikad stripovsko–superherojsko–SF pričom, zbog čega je krajnji proizvod uzbudljiv akciono-blokbaster koji će svakako biti film i hit o kojem se priča, ali i film kojem će ponešto imati da se zameri. Ali da krenemo redom.

Koji je sad ovaj Supermen – nastavak, reboot, remake…?

Džejms Gan, reditelj filmova Guardians of the Galaxy i The Suicide Squad (onog dobrog sa Idrisom Elbom, ne onog bullshita sa Vilom Smitom), rešio je da nam ne priča ponovo od početka jedno te isto što već znamo iz pop kulture – o dečaku poslatom sa Kriptona na planetu Zemlju, koji postaje superheroj i krije se u liku Klarka Kenta. To već svi znamo, i film počinje usred priče u kojoj Supermena pobeđuju Leks Lutorovi tipovi jer znaju unapred svaki njegov potez. Vremenom, Supermen postaje sve manje i manje omiljen jer Lutor radi na tome da preko društvenih mreža i medija širi razne teorije zavere koje mu ruše ugled.

Sa druge strane, nemamo ni onu klasičnu priču o tajnom identitetu – da samo stavi naočare i niko ga ne prepoznaje. Luis Lejn, njegova koleginica, je i u vezi sa njim, a Supermen ima kolege metaljude, tzv. Justice Team (nazvani tako iz sprdnje prema prethodnoj inkarnaciji Zek Snajderove Justice League) – grupu opskurnijih superheroja, koji donose prepoznatljiv humor Džejmsa Gana.

Naravno, priča se zahuktava kada zbog pitanja bezbednosti cele nacije, Leks Lutor dobija mogućnost da uhapsi Supermena i odvodi ga u džepni univerzum u kom drži sve svoje neprijatelje kao zatvorenike…

Everything Everywhere All At Once je ime filma od pre koju godinu koji je osvojio dosta Oskara, ali gledajući blokbastere ove i prethodnih godina, ova rečenica može da se uzme kao pravilo po kojem se današnje priče prave. Svega ima, stalno i uvek. Na staroj srpskoj poslovici – sve je all over the place. Žanrovi, stilovi i atmosfere se menjaju na svakih desetak minuta, postoje ideje koje rade, ideje koje ne rade, humor se smenjuje sa mračnim deonicama, postoji 50 likova koji su svi ugurani u 2 sata filma… pa, u globalu – ko voli, nek izvoli.

Ipak, Gan je uspeo da ugura nekoliko ideja koje ovaj film vode putem koji nije samo regularna CGI borba dobra i zla. Da se ne lažemo – Supermen je verovatno jedan od najdosadnijih superheroja, ako ne i najdosadniji. Sa svom tom njegovom dobrotom i savršenošću, zbog koje su kao odgovor nastajale decenije antiheroja i heroja sa greškom.

Gan je rešio da tu njegovu „dobrotu“ suprotstavi svetu u kom biti dobar nije normalno, a nije ni dovoljno. Tako saznajemo da Supermen više nije onaj heroj koji uleti u neku zemlju i spasi decu od genocida – već mu treba dozvola Amerike da se meša u međunarodne poslove. Treba mu i dozvola za letenje. A on pritom pokušava da bude 100% dobar, da ne ubija čak ni najgore negativce, već da ih prevaspita. Ideja da je „dobrota“ danas pank-rok možda zvuči cheesy, ali Gan se već decenijama uspešno šeta tom ivicom, pa tako Supermen kao “dobrica” parira konfuznosti današnjeg sveta na pravi način.

Sa druge strane, Supermen je i – imigrant. Kome ograničavaju kretanje. Koga zatvaraju zbog porekla. Kome ne veruju jer – ko zna šta on sa sobom i svojom kulturom nosi. Politički statement je očigledan sa novo – starom migracionom politikom trenutne američke vlade, a kako javljaju prve vesti sa Zapada – republikanci pozivaju na bojkot filma, tako da je osinje gnezdo očigledno čačnuto. Iako to možda nama sa strane i ne zvuči toliko bitno.

Što se tiče uloga – Dejvid Kornsvet je Supermen. U to poverujete nakon prvih par minuta, a kako se film razvija, sve ste više uvereni. Hemija sa Rejčel Brosnahan je sjajno uklopljena i njih dvoje odlično funkcionišu zajedno. Više sam očekivao od Nikolasa Holta, ali to sam izgleda samo ja – jer sam već ranije pisao da mu je prethodna godina bila prelomna u kojoj je ostvario uloge u kojima je pokazao sav talenat Njegov tech-bro Leks Lutor do kraja postaje previše negativac iz crtaća što zasmeta. Ali videćete, i završi kao lik iz crtanog filma.

Ostali likovi, pored duhovitih i emotivnih pojava, nisu imali dovoljno vremena da se dokažu, mada svoje vreme najbolje koristi Edi Gategi kao Mr. Terrific.

Ipak, sa svim dobrim stvarima koje Supermen donosi u bioskop – deluje da je nečeg zafalilo. Ili da je bilo previše svega. Možda nam poznavanje Gana i njegovih mogućnosti samo dodatno pojačava osećaj da je u ovom projektu, zbog veličine lika i produkcije, „držao ručnu“ i da nam nije sve što smo od njega navikli. Pre svega, nedostaju njegove čudnije, opskurnije dubine koje poznajemo iz prethodnih filmova.

Ali ako postoji nešto što ćete sigurno prepoznati kao njegov potpis – onda je to ljubav prema životinjama. I način na koji ih izjednačava po važnosti sa ostalim likovima. Supermenov pas, Kripto, je važniji od 70% ljudi u filmu. Veza koju ova (CGI) životinja ima sa Supermenom je dirljiva i čini emotivno jezgro filma. I sam Supermen, da parafraziramo razne tiktokerke, ima tu „zlatni retriver energiju“.

Konačna ocena? Pa ovaj film će najviše voleti ljudi sa psima. A priznaćete – to je poprilično mnogo ljudi.