„Kililana Song“: Napredak je nezaustavljiv

Suočavanje sa promenama, makar i malim, može da bude naporno, pa čak i traumatično, a šta tek reći za to kad vam se svet menja skoro pa fundamentalno?

To nas uglavnom pogađa kada se dešava direktno nama i empatija često ne dobacuje ni do komšijskog dvorišta, a kamoli do dela sveta na kome nismo bili, ali, srećom, tu je umetnost da nas vrati na pravi put.

Francuski umetnik Benžamen Flao svojim grafičkim romanom „Kililana Song“, koji je nedavno na srpskom objavio Stalker, želi da prikaže baš jedan takav trenutak u kome se sve menja.

Kako autor napominje, ova stripska avantura inspirisana je njegovom pravom epopejom do Eritreje i Kenije i tu ima sličnosti koje su „slučajne, ali ne toliko“.

Manje-više glavni lik je jedanaestogodišnji Naim, koji po svaku cenu pokušava da pobegne od obrazovanja, iako stariji brat uporno pokušava da ga uhvati i prevaspita.

Tokom svojih bežanja, Naim nailazi na razne živopisne likove iz različitih slojeva svoje okoline, otkriva čime se sve bavi njegov brat Hasan i na kraju upada u neverovatnu avanturu sa jednim starcem.

Flao nas sprovodi kroz spoljašnjost i unutrašnjost ovog okruženja, od ulica kojima Naim beži, pa do hotelskih soba u kojima se prodaje kokain i gde prostitutke zarađuju za svoj hleb.

To je slika jednostavnog, a napaćenog naroda, koji se snalazi kako zna i ume i koji živi u skladu sa znanjima i navikama predaka, ali i poštujući prirodu oko sebe.

Tj. sve dok ne stignu stranci koji bi da ruše, krče i tu grade svoje turističke komplekse kako bi zaradili od neiskvarene i neiskorišćene prirode.

Ova priroda u stripu Kililana Song prelepa je i na trenutke se može učiniti da je Flao prosto izmislio jedno tako lepo mesto, sve dok na kraju izdanja ne vidimo fotografije stvarnih prostora koje je sam napravio.

On tu okolinu slika upečatljivim bojama koje se prosto prelivaju sa stranice na stranicu, donoseći neku posebnu vrstu letnjeg i morskog osećaja, ujedno delujući kao nešto idealno za listanje na letnjem raspustu.

Priča je ipak malo ozbiljnija i surovija od štiva za osnovce i srednjoškolce, a u njoj se može pronaći puno paralela ne samo sa pravom situacijom u Keniji, nego i onim što se dešava u raznim krajevima sveta, pa i kod nas.

A to je da novac i interes vladaju, da sve što je staro biva porušeno ma koliko da ima kulturni ili drugi značaj i da ljudi uglavnom moraju da se prilagode ili nestanu.

„Kililana Song“ nije krvava niti strašna u klasičnom smislu tih reči, ali svojim nesavršenim junacima ne prašta nikakve slabosti i ne daje im ni trenutak predaha od silovitog talasa promena.

Ovaj grafički roman u pojedinim trenucima deluje kao snoliko buncanje nekog ko je uzeo kat, grm kojim se razni likovi drogiraju, ali baš ta izmeštenost iz ovog sveta ukazuje na značaj lepote koja jeste stvarna i vidljiva.

U tim neobičnim sekvencama kada se likovi nakratko povezuju sa „nekim drugim“ svetom, vidimo koliko lako Flao može da nas ubedi da smo i sami prisutni na više nivoa postojanja.

A potom nas vrati u stvarnost dugim razgovorima između likova, kojim ukazuje na sve njihove imperfekcije, poroke i patnje.

Istina, moglo je da bude i malo manje teksta, jer ovako „Kililana Song“ zahteva punu pažnju tokom čitanja i ne može da ide lako kao pesma, ali nesumnjivo je da je u pitanju nesvakidašnje delo koje ukazuje pažnju na važne teme.