Ovako su klinci 80-ih, pre interneta i Gugla, dolazili do odgovora na tabu pitanja: Lifestyle vodič za mladog Jugoslovena

Zamislite Beograd osamdesetih – sve miriše na Peko kožne jakne, zvuk new wave-a iz SKC-a, diskaće koji svetle pod UV lampama i hitove Zane koje klinci slušaju na svakom drugom ćošku.

Internet? Nema ga. YouTube tutorijali? San. Roditelji? U fazonu „o tome ne pričamo“. Škola? Tamo si učio sve osim onog što te stvarno zanima kad ti telo kaže „dobar dan pubertetu!“.

I baš tada, među svim tim nepostojećim delovima naše svakodnevice, postojao je “Zdravo” – časopis za mlade koji je govorio ono što niko drugi nije hteo. Onaj zbog kog su se vrata soba zatvarala, a stranice krckale tiho kao da je šapat – ali svaki tekst udarao kao razgovor koji si godinama čekao.

Pitanja koja niko nije smeo da postavi (osim ako si se baš usudio da pošalješ pismo)

Redakciji su stizala pisma – od onih za koje nismo sigurni da li ih je poslao neko stvaran ili neki psiholog iz senke, ali to nije bilo ni važno. Važno je bilo da neko pita ono što nas sve muči.

Pa se tako Kaldrma prisećala u svom tekstu nekih popularnijih pisama – poput onog naslovljenog “Ucena”, gde četrnaestogodišnja devojčica piše o starijem dečku koji joj ultimativno traži seks ili kraj veze. Odgovor? Kratko, jasno, feministički pre nego što je to postalo „kul“:

„Najbolje je da ti njega napustiš.“

Eto ti vaspitanja, podrške i zdravog razuma – u jednom pasusu.

Naga tela, ali ne zbog klikbejtova

U “Zdravo” su se tela prikazivala bez tabua, ali i bez eksploatacije. Na primer, dok devojka tušira ramena na crno-beloj fotografiji, tekst ispod glasi: „Higijena, seks i seksualnost u pubertetu“. I bilo je normalno da to čitaš. Niko ti nije smejao. Nisi morao da skrivaš naslovnicu ispod „Zabavnika“.

To su bile stranice koje nisu učile samo gde je šta, već i zašto je to bitno da znaš.

Bilo je i muzike, umetnosti, politike – i svih onih tema o kojima se ćutalo

Časopis je bio sve – lifestyle vodič za mladog Jugoslovena. Pisalo se o seobi mladih u inostranstvo (da, i tada je to bio problem), o seksualnom uznemiravanju na fakultetima, o karijeri, o politici ali „za mlade“. I naravno – o muzici, filmovima, knjigama. Jer nije život samo polni organi i dileme, nego i kultura.

Izdavač? “Politika”. Format? A4. Status? Klasik.

“Zdravo” je izlazio pod okriljem “Politike”, i negde tokom burnih devedesetih – nestao je sa kioska. Nije ni čudo. Nestala je i zemlja u kojoj izlazio, i socijalna sigurnost, i diskoteke tog vremena.

Ali sećanje na te stranice ostaje. I kad danas gledamo kako klinci sve guglaju, a algoritmi im nude čuda, nekad se setimo vremena kad je neko napisao tekst “Kako reći NE bez griže savesti” i stavio ga – crno na belo, na 60. strani, pored grafita iz Novog Sada i intervjua sa tada nepoznatim bendom Ekatarina Velika.

I dalje je moguće pronaći, kod raznih kolekcionara na netu razne brojeve ovog kultnog časopisa.