Zašto mnogi hoteli nemaju sobu 420 – i šta se krije iza tog broja

Ako ste se ikada zapitali zašto u nekim hotelima ne postoji soba sa brojem 420, odgovor nema veze sa sujeverjem, nesrećom ili “ukletim” mestima.

Razlog leži u tome što je ovaj broj širom sveta postao prepoznatljiv simbol kulture kanabisa.

Broj 420 je toliko popularan među ljubiteljima kanabisa da su hotelski menadžeri morali da smisle načine da se zaštite od dva česta problema – krađe pločica sa brojem sobe i korišćenja tih soba za pušenje marihuane, prenosi index.hr.

Jedan hotel je, na primer, umesto broja 420 stavio oznaku „419+1” kako bi obeshrabrio i one koji žele da ponesu broj kao suvenir i one koji ga povezuju sa pušenjem. Na vratima su dodati i znaci zabrane pušenja.

U Koloradu, gde je marihuana legalna, jedan hotel je broj 420 jednostavno naslikao šablonom direktno na vrata kako bi izbegao stalnu zamenu ukradenih oznaka. Neki hoteli su taj broj potpuno izbacili, pa se posle sobe 419 odmah ulazi u sobu 421.

Ovaj fenomen prevazilazi hotelske hodnike. Zbog čestih krađa, saobraćajne vlasti u Koloradu i Ajdahu zamenile su oznaku za 420. milju na autoputu tablom na kojoj piše „419.99”. U Minesoti se koristi oznaka „42x”.

Osim broja 420, često se izbegava i broj 13, jer se smatra nesrećnim. Zato mnoge zgrade nemaju 13. sprat – posle 12. sprata ide odmah 14. Isto važi i za sobe sa tim brojem.

Poznat je i primer iz horor klasika “Isijavanje”. U romanu S. Kinga radnja se odvija u sobi 217, ali je režiser Stenli Kubrik u filmskoj verziji broj promenio u 237, navodno na zahtev uprave hotela “Timberline Lodge” u Oregonu, kako gosti ne bi izbegavali boravak u stvarnoj sobi 217. S druge strane, hotel “Stanley”, koji je bio inspiracija za Kingovu knjigu, pretvorio je svoju sobu 217 u turističku atrakciju.

Poreklo šifre 420

Iako postoji mnogo teorija o poreklu ovog broja, većina popularnih priča nije tačna. Nije u pitanju policijska šifra za marihuanu, broj hemijskih jedinjenja u biljci, datum smrti Boba Marlija, niti rođendan Adolfa Hitlera. Neki spominju i pesmu Boba Dilana “Rainy Day Women ♯12 & 35”, jer proizvod 12 i 35 daje 420.

Najprihvaćenija verzija vraća nas u sedamdesete godine prošlog veka, u San Rafael u Kaliforniji. Grupa srednjoškolaca redovno se okupljala u 16:20 kod statue Luja Pastera kako bi zajedno pušili marihuanu. Među sobom su koristili izraz “Luj 420” kao šifru. Vremenom se ovaj izraz proširio, a časopis High Times – svojevrsna biblija kanabis kulture – dodatno ga je popularizovao, pretvorivši 420 u globalno prepoznatljiv kod.