„Teks: Pod nadzorom“ – neko nas posmatra

Verovatno niko ne voli da vidi kada se priča nekog stripa nastavlja u narednom broju pa mora da čeka najmanje nedelju dana, a obično i više.

A šta onda tek reći za epizodu Teksa Vilera „Pod nadzorom”, na čiji nastavak se čekalo tri decenije, jer je ona bila poslednja pre gašenja „Zlatne serije” zbog rata u Jugoslaviji?

Za početak to da je sada konačno dostupna cela, u integralnom izdanju na srpskom jeziku, u okviru 60. broja biblioteke „Zlatna serija” Veselog četvrtka.

A potom i da je u pitanju vrlo zanimljiva i dinamična epizoda, čijih 350 stranica prođe u trenu, ali uz puno akcije i obrta.

Sve kreće tako što Teks Viler i Kit Karson saznaju za nestanak kapetana policije, inače njihovog prijatelja, koji je prikriven velom tajni i naizgled gurnut pod tepih.

I, kao što od njih i očekujemo, reše da prevrnu svaki kamen i uzburkaju sve oko sebe kako bi saznali kakva je tačno sudbina zadesila njihovog prijatelja.

Na tom putu moraće da se kriju noćima od policije, menjajući skrovište, pod okriljem magle idu u zatvor, isplove na pučinu sa zakletim neprijateljem, pa čak i ušunjaju se u selo ne baš prijateljski nastrojenih indijanaca.

Svi likovi su potpuno novi osim jednog, dobro poznatog Teksu i Kitu, jer su ga oni strpali u zatvor, a sada im je neophodan kako bi pronašli otetog kapetana Devlina.

A baš taj lik jedan je od najupečatljivijih, koji svojom naravlju umnogome doprinosi napetosti i scenama nabijenim humorom, kakvih ima taman koliko treba.

Na vrlo dobar tekst Klaudia Nicija, njegov imenjak sa prezimenom Vila odlično crta i scene na kopnu i one na moru, ukjučujući i jedan vrlo impresivan lov na kita.

Ova epizoda dobar je pokazatelj koliko su Teks i Kit spremni da svoja osećanja ostave po strani i čak prekrše zakon kako jedan nevini čovek ne bi stradao.

Kada se na sve to doda priča prepuna akcije, rezultat je napeta avantura u kojoj su neprijatelji brojni, predaha nema, a nadmudrivanju nikad kraja.

Zanimljivo je da, za razliku od nekih drugih epizoda iz ovog serijala, nemamo jednog negativca koji dobija sav prostor, već se ta „odgovornost” raspoređuje na više lica.

Tako se dobija na dinamičnosti i izbegava se ponavljanje scena sa jednom istom osobom, iako je istovremeno vrlo jasno ko je za šta odgovoran.

Dvojac heroja za koje navijamo takođe nije predstavljen tipično svemoćan, nego su stavljeni u situaciju da skoro ništa ne mogu sami i prinuđeni da prihvate svaku moguću pomoć.

To pojačava realizam, naročito u scenama u divljini, sa neočekivanim opasnostima, ali i tokom morske epopeje.

Ja nisam među onima koji su nastavak čekali duže od trideset godina, ali ovako celu mogu da je preporučim ne samo ljubiteljima serijala, nego i svima ostalima.