Omiljeno u svakoj kući u bivšoj Jugi, a neki ga i danas koriste: „Jedna od tri stvari koje ne prodaješ ako nije voda do grla“

Svaka, ali svaka kuća ga je imala. One bolje stojeće u svakoj sobi, one obično jedno u upotrebi, a drugo za goste. Nosilo se kao poklon za svadbu, useljenje, babe ga čuvale u ormanu unucima za miraz.

O čemu pišemo?

O njegovom veličanstvu moćnog imena “Ambasador ćebetu”.

Odakle potiče naziv „Ambasador ćebe“?

Iako ne postoji jedan zvanični dokument koji objašnjava kako je tačno nastao naziv „Ambasador ćebe“, dostupni izvori i istorijski podaci ukazuju na vrlo logičan razvoj ovog kultnog brenda.

Prema arhivama o vukovarskom Vuteksu, naziv „Ambasador“ pojavio se krajem šezdesetih godina, kada je fabrika počela da proizvodi ćebad po licenci nemačke kompanije Bayer. Upravo ova saradnja donela je Vuteksu tehnologiju i kvalitet koji su ubrzo postali prepoznatljivi u celoj Jugoslaviji, ali i van nje.

Modeli pod imenom „Ambasador“ izdvojili su se kao najkvalitetniji proizvodi — teški, gusti, izuzetno topli i trajni, pa su vrlo brzo dobili status luksuza.

Naziv „Ambasador“ je zato imao simbolično značenje: predstavljao je prestiž, vrhunski kvalitet i proizvod na koji je fabrika bila posebno ponosna.

U narodu je taj naziv postao sinonim za najbolje ćebe koje si mogao da kupiš — toliko dobro da je ušlo u izreku: „Tri stvari se ne prodaju ako nije voda do grla: zemlja, dukati i ambasador ćebe.“

Tokom sedamdesetih i osamdesetih, „Ambasador“ ćebad postala su standard u domovima širom Jugoslavije, ali i čest izbor hotela, vojske i institucija. Zahvaljujući mešavini vune i kvalitetnih sintetičkih vlakana, ova ćebad su ostala postojana i posle decenija korišćenja.

Zato se danas „Ambasador“ ne spominje samo kao model ćebeta, već kao simbol vremena kada je tekstil trajao generacijama — i kada se najbolji proizvodi, sasvim opravdano, zvali ambasadorskim.

Čak i danas30 ili 40 godina nakon proizvodnje, njihova ćebad greju krevete širom regiona, piše Jutarnji.hr.

da vas vidim koliko vam ima ovu deku? 🙂 deka mog djetinjstva, koju je cak i moja mama koristila kao dijete 🙂
byu/_itsmoriarty incroatia

„Koliko vas još ima ovu deku? Deka mog detinjstva, koju je čak i moja mama koristila kao dete“, glasi naziv objave koja je probudila uspomene kod mnogih nostalgičara.

„Imamo je i danas… izuzetno kvalitetna i topla deka… kupljena krajem 1980-ih“, piše jedan korisnik. Drugi dodaje: „Imam dve. Jedna u ormaru, jedna mi je na krevetu. Doma ih ima bar pet.“

Tri stvari koje ne prodaješ ako nije voda do grla

Najveći kompliment stigao je gotovo u obliku poslovice:

„Tri stvari ne prodaješ ako nije voda do grla: zemlju, dukate i ambasador deku.“

„Tople su, a opet prozračne, nema znojenja pod njima kao ispod ovih plastika što se danas prodaju“, piše jedan korisnik, zaključujući da ne zna gde bi danas uopšte mogao da kupi nešto slično – niti po kojoj ceni.

da vas vidim koliko vam ima ovu deku? 🙂 deka mog djetinjstva, koju je cak i moja mama koristila kao dijete 🙂
byu/_itsmoriarty incroatia

Kad industrija greje domove

Rasprava o dekama ubrzo je prerastala u diskusiju o vremenu u kojem su nastajale. Jedan korisnik se prisetio uslova u Vuteksu, citirajući staru tvorničku novinu:

„Prosečna primanja veća od 2000 dinara, regres, besplatan prevoz do Jadrana, topli obrok za 3,20, krediti za stan, lekari u krugu fabrike… Kad ideš u penziju – do osam plata otpremnine.“

Drugi su podsećali da je takav sistem bio teško održiv, dok treći idealistički zaključuju da država treba ulagati u dostojanstvo građana – i da takav model nije samo nostalgija, već i zahtev za normalnošću.

U vreme jednokratnih materijala i tankih poliesterskih pokrivača, Vuteksova teška deka simbol je doba kada se proizvodilo za generacije, a ne sezonski.

Ćebe koje se prenosi s kolena na koleno

Vuteks je bio najpoznatiji po svojim pokrivačima koje su postale sinonim topline i trajnosti.

Pravljene su od mešavine vune i kvalitetnih sintetičkih vlakana, često s dodatkom akrila. Bile su guste, teške, izuzetno tople, ali i prozračne – pod njima se nije znojilo.

Ćebad su se masovno koristile u domaćinstvima, vojsci, hotelima i javnim ustanovama, a izvožene su i na inostrana tržišta, što potvrđuju primerci s etiketama na ruskom jeziku. Mnoge porodice i danas koriste primerke stare 30 do 40 godina koji izgledaju gotovo netaknuto.

U vremenu kada dominiraju lagane poliesterske deke, Vuteksice se smatraju simbolom kvaliteta kakav se više ne proizvodi. Na oglasnicima se danas prodaju uglavnom polovne, često u odličnom stanju, i beleže sve veću potražnju među ljubiteljima vintage tekstila.