Mayales pred prvi nastup u Beogradu: Igra i eksperimentisanje, koncert u Karmakomi kao presek karijere

Legendarni hrvatski bend Mayales prvi put stiže u Srbiju, u okviru “Tour de Pop” turneje. Nastup je zakazan za četvrtak, 4. decembar, u beogradskom klubu Karmakoma. “Tour de pop” zaokružuje novu fazu ovog benda koji više od 30 godina stvara jedinstven zvuk, spajajući (psihodelični) pop, rok, džez, fank i soul. Neposredno pred nastup, razgovarali smo sa frontmenom benda Petrom Beluhanom.

Prvi koncert u Beogradu i generalno u Srbiji! Prvi put ćete zapravo upoznati vašu ovdašnju publiku. Čemu se najviše radujete? Kako to da prvi put svirate u Beogradu za 30+ godina postojanja? 

Potpuno iskreno, nama je sve ovo i dalje nestvarno. Lično sam bez reči, valjda od silne želje da nađem one adekvatne – upravo zbog svega što ste naveli. Prvi put nastupati u glavnom gradu zemlje s kojom smo tako duboko isprepleteni… U meni su već nekoliko dana pomešani osećaji treme, uzbuđenja i neverice. Kakva bi to karijera bila da barem jednom ne zasviramo u Beogradu? Valjda je razumljivo da smo uzbuđeni, zar ne?

Najavili ste da ćete izvesti presek svih pet albuma snimljenih tokom duge tri decenije. Šta može publika da očekuje od vas uživo, kako ćete započeti nastup? 

Upravo ovih dana doterujemo sve detalje za koncert. Nismo još sigurni kako da počnemo, još manje kako da završimo. Idealno bi bilo da sve odradimo zajedno s publikom koja će se te večeri zateći u Karmakomi. Definitivno je da ćemo predstaviti presek čitave naše karijere, svojevrsni best of . Morate znati da je ovo prvi put da Mayales izvodi takav repertoar. Poznati smo po tome da uvek izvodimo konceptualne koncerte, uglavnom bazirane na aktuelnom albumu. Trenutno je sve nekako u znaku popa, pre svega zahvaljujući neočekivanom uspehu našeg poslednjeg albuma. Nekako je to konceptualni okvir ove cele turneje.

Kako su ljudi do sada reagovali na najnoviji album „Boutique pop Vol. 1“? Koliko je taj „Vol. 1“ namigivanje publici, da li je nastavak već započet ili tek razmišljate šta bi mogao da bude „Vol. 2“? 

Kao da je upravo “Boutique pop” povezao sve naše dosadašnje pesme, mislim na one po kojima nas publika najviše pamti. Tri godine nas nije bilo na sceni, među publikom, pa smo svoje zaključke izvodili iz suvoparnih statistika – no one su nam pokazale da se ovaj album sluša kao retko koji do sad, i da istovremeno gura naše ranije hitove. Ispada da nas je ovaj naglašeno radiofoničan album uveo u kategorije u kojima nismo nikada bili, ajmo ih nazvati mainstream.

Ovaj sufiks, Vol 1., proizašao je iz činjenice da u našim kompjuterima postoji još mnogo pesama u sličnom duhu, i nekako se nameće da nastavimo u tom smeru. Stvarno aktivno radimo na nastavku. Naravno, u slučaju Mayalesa, taj proces finalizacije albuma uvek je dugačak i jako izazovan. Puštamo da se stvari prirodno fermentišu, a potom ih doterujemo našim patološkim perfekcionizmom, i to može da potraje. Dakako, u tom procesu neretko se dogode i kojekakvi obrti. Videćemo još, ne mogu ništa da tvrdim, osim da se marljivo radi.

Kako za sada ide Tour de Pop turneja? 

Pa desio se naš prvi sold out u ovom veku, prvo Zagreb, pa Split, i već je to samo po sebi značajan uspeh. Marljivo radimo da se taj trend nastavi. Ono što nas posebno raduje jeste interesovanje da nastupimo. Nismo to očekivali, pre svega zato što je zaista grozna situacija na terenu. Događaju se tektonske promene svugde u svetu, a one ne idu na ruku istinskim kreativcima, umetnicima, pa tako ni muzičarima koji u svojoj muzici traže neki progres, introspekciju…nasuprot lakih nota.  

Albumima „Simbol za sunce“ i „Domovina“ pokazali ste da ste uvek u svom tempu i van trendova. Šta vam je sve takav pristup doneo? Koliko je bilo lako ili teško doneti odluku da ne učestvujete u brzoj trci muzičke industrije? 

Verujem da se u našem slučaju ne radi o puno pametovanja i promišljanja koliko u činjenici da smo naprosto takvi, da drugačije ne znamo. Očigledno imamo neka nesvesna estetska ograničenja, neku muzičku pozadinu koja nas tera da nastavimo da se igramo i eksperimentišemo unutar određenih muzičkih okvira. Već sama činjenica da živimo u maloj državi dodatno otežava stvari, ne samo Mayalesu, i ne samo muzičarima, već svim kreativcima, i ne samo u Hrvatskoj. S druge strane, Mayales uživa veliki ugled kod struke i kritike. Duž ove duge tri dekade — dobili smo neke nestvarne nagrade i prelepe kritike. Ne želim da zvuči kao kliše kad kažem kako je na kraju dana ipak najbitnije da mi uživamo u muziciranju i stvaranju, ali i u osećaju da smo još nekome ispunili dušu.

Koja vam je vaša omiljena pesma koja je potpuno van trendova i kalkulacija?

Upravo je izašao naš prvi vinil, i na njemu naša prva kompilacija ikad, dvostruki album pod imenom “Lutanja u snu”. Prvobitno je bilo zamišljeno da bude četvorostruki album, da ubacimo još i naše lajv snimke, kao i selekciju pesama koje su nama samima važne i naglašeno drugačije — i koje nikada nisu dobacile tamo gde mi mislimo da su trebale. Mislim da su sve naše pesme van trenda i kalkulacija, i teško nam je izdvojiti samo jednu. I među objavljenim pesmama ima onih koje su, u kontekstu vremena stvaranja, na neku foru drugačije…ali, na kraju dana, sve je to relativno. Mi sami ne možemo biti objektivni. Neka o tome sude slušatelji.

Ako možemo da budemo pristrasni, omiljena vaša pesma nam je „Svima želim raj za sve“, iako se i na „Od ljubavi“ topimo. Šta je za vas raj?

Vi verovatno pripadate onima koji su zakačili na naš prvi album, onom nastalom u prošlom veku, što verovatno znači da smo vršnjaci i da ste naklonjeni jednom divnom zvuku koji se razbuktao u devedesetima. Ako promatrate Mayales kao čoveka od 32 godina verovatno ćete lakše prihvatiti da on prolazi kroz svoje legitimne, razumljive mene, i da se kroz te tri dekade tražio u nekom svojem vremenskom kontekstu i smislu. 

Tim više što je upravo nakon tog prvog albuma, “Svima želim raj za sve”, Mayales napravio diskografsku pauzu od čak 13 godina. Izlazak iz te duge hibernacije povukao je drastične promene. Tada smo se promenili kao dete nakon što izađe iz puberteta. Ono što smo, hvala bogu, zadržali jesu visoki kriteriji koje smo uvek postavljali ispred sebe. Nadam se da će te to prepoznati u svakom od naših pet dosadašnjih albuma, tu visoku posvećenost i perfekcionizam, potrebu za slojevitim aranžmanima, lepom melodijom i gotovo opipljivom atmosferom. Nama kao autorima uvek se upravo to činilo najvećim izazovom.

Valja tu spomenuti i potrebu da svojim rečima opišemo barem komadić onoga što primećujemo oko sebe, a drugi to još nisu izgovorili. Pesma koju spominjete nastala je u trenutku kada nam se učinilo da treba pevati o oproštaju i pomirenju, podsticati razumevanje i ljubav. Danas mi je reč raj sinonim za svet koji bi hitno trebalo da oživimo tu na kugli zemaljskoj.     

Sa Vladom Mirčetom sarađuješ godinama. Kako izgleda vaš kreativni odnos? 

Ha, poznato je da smo Vlado i ja, blago rečeno, jako različitih karaktera. Kad bi nas promatrali sa strane teško da bi vam delovali kao ljudi koji su u stanju da kreiraju muzičke svetove kakvi se čuju u našim pesmama. Ima tih teorija koje kažu kako dobra umetnost nastaje tamo gde jako varniči, gde nisi u zoni komfora, gde je stalna konfrontacija i nemir, znatiželja i sukob. Nekad mi se čini da nas dvojca potvrđujemo te teorije.

S druge strane, obojica smo svesni toga da najbolje od nas samih izlazi upravo kroz našu autorsku saradnju. I naravno, ne bi naš Mayales dogurao do ovde da ne postoji jako prijateljstvo, dobar timski rad, poverenje — i pre svega iskreno oduševljenje talentom onog drugog. Ali tu je takođe i jedan veliki tim neprocenjivo važnih saradnika, koji unese novu energiju i vezivno tkivo, posebno kada se Vlado i ja pogubimo između toliko pesama i obaveza.  

Za nekoga ko do sada nije slušao Mayales, kako bi opisao vaše stvaralaštvo? 

Verovatno bih za svaku našu fazu upotrebio neki drugačiji opis. Neke univerzalne opise spomenuo sam ranije, ali bitno je naglasiti ključnu stvar iz koje proizlazi naše stvaralaštvo – a to je igra i eksperimentisanje. Mi se dan-danas igramo muzike, i sve je ovo samo nastavak naše dečje igre, potreba da tražimo rif, melodiju, da pipkamo i isprobavamo, i da se zabavljamo dok gradimo naše muzičke svetove. 

Prvi put dolazite u Beograd u veoma specifičnom trenutku za srpsko društvo, ovde u našoj prestonici svaki dan je nepredvidiv i nosi neku napetost. Jeste li stigli da razmislite o atmosferi u kojoj će vas Beograd ugostiti? 

Naravno, svi smo ovde jako senzibilisani prema onome što se događa u susedstvu, kao što dobre komšije uvek jesu. Naravno da razmišljamo i zamišljamo što bi moglo da nas dočeka, koji je vaš vajb i kako ćemo svi zajedno da kliknemo. Racionalni deo mene razmišlja da je najbolje da se jednostavno prepustimo, i da će dobre želje nekako same izaći na površinu. Vidimo se uskoro!