INTERVJU Spisateljica Anja Mijović: „Otpadnici“ su oni koji nisu pristali da se odreknu empatije i pravde

U vremenu u kojem se društvena stvarnost sve više doživljava kao triler bez izlaza, roman Otpadnici spisateljice i scenaristkinje Anje Mijović deluje kao književni odgovor na sistemsku nepravdu, ćutanje i potiskivanje odgovornosti. Kroz priču o policajcima koji odbijaju da se uklope u mehanizme korumpiranog sistema, Mijović gradi snažno angažovan narativ koji bez zadrške otvara teme nasilja, zloupotrebe moći i društvenih tabua. U razgovoru za Danas, autorka govori o nastanku serijala Otpadnici, likovima koji su „odbačeni“ jer nisu pristali na kompromise, specifičnom stilu pisanja, kao i o ulozi književnosti u društvu koje uporno beži od neprijatnih pitanja.

Roman Otpadnici nosi snažan i provokativan naslov. Ko su za Vas „otpadnici“ i od čega su oni zapravo odbačeni?

“Glavni junaci su ludo hrabri, požrtvovani, empatični i pravdoljubivi, i upravo zato su odbačeni od sistema. Iz ove perspektive, čini se da sam bila u pravu kada sam još 2017. počela da osmišljavam prvi roman u serijalu – danas vidimo da se sistem okrenuo protiv svakoga ko gaji te vrline. Ono što sam tada stvorila danas se dešava bukvalno svakom građaninu Srbije. Kamo sreće da smo se ranije probudili.”

Šta je bio početni impuls za pisanje romana, lično iskustvo, društveni kontekst ili književna potreba da se progovori o određenim temama?

“Lično iskustvo u užem smislu, ne. Ali me lično izuzetno pogađa nepravda, naročito ona učinjena najosetljivijima, deci. Zapitala sam se da li je moguće napisati roman o najstrašnijem zločinu, pedofiliji, a da ne zgražava čitaoca, da ga ne parališe strahom i gađenjem. Da se taj zločin prikaže u punom svom užasu, bez ublažavanja, ali tako da čitalac može da nastavi da čita, pa čak i da se romanu vrati.”

Ko su junaci „Otpadnika“?

“Glavni likovi su pripadnici novoformiranog VTK odeljenja Policijske stanice Vračar. To su inspektori Uroš Stanić i Andrej Popović, koji se nisu uklopili u prethodna odeljenja – opet iz razloga koje sam već pomenula: hrabri su, empatični i pravdoljubivi. Ljudi su se šalili da sam napisala epsku fantastiku, jer takvi ljudi, navodno, ne postoje u MUP-u. Oni nose duboke lične rane iz prošlosti, zbog kojih se međusobno prepoznaju gotovo instinktivno. Treći član udarne trojke je inspektorka Vera Vasić, sa kojom u početku ne pronalaze zajednički jezik, ali kako je i ona „vitezica“, udružuju se s istim ciljem, da društvo učine boljim. Vera je tu i da pripazi da testosteron ne uništi dobre namere.”

Koliko su Otpadnici društveno angažovan roman, a koliko intimna priča?

“Ne dolazim iz tog sveta; kada sam pisala prvi roman, nisam poznavala nijednog policajca. Ali mene inspirišu nepoznati svetovi. Danas me ljudi često pitaju ko mi je „link“, što znači da sam, čini se, precizno pogodila atmosferu i probleme sa kojima se policajci susreću. Otpadnici jesu trileri, ali su duboko društveno angažovani, jer se bave gotovo svim tabu temama od kojih društvo uporno okreće glavu.”

Na koji način savremena Srbija utiče na atmosferu i tok romana?

“Savremena Srbija je vodilja sva četiri romana. A kako realnije govoriti o sadašnjosti nego kroz triler? Mi taj triler već živimo, samo do skoro nismo bili svesni razmera. Moj cilj je da popišem ovo vreme, da se zapamti, kako bi neka buduća pokolenja, nadam se u normalnijoj državi, razumela u kakvoj smo žabokrečini živeli  i da nam se to više nikada ne ponovi.”

Kako gradite svoje likove, da li su kombinacija stvarnih ljudi i fikcije?

“Likovi su uvek prvi. Pre nego što započnem pisanje, oni su već jasno formirani u mojoj glavi. Nekada sam pisala njihove detaljne biografije, danas to radim intuitivnije. Uroš i Andrej su modelovani po tipu muškaraca u koje bih se ja zaljubila na prvi pogled  i, sudeći po reakcijama čitalaca, nisam jedina. Volim psihologiju i nemilosrdno je koristim u izgradnji likova. Ako se lik ponaša neočekivano, to znači da nije dobro napravljen.”

Vaš stil je vrlo prepoznatljiv. Koliko pažnje posvećujete jeziku i ritmu?

“Moj stil je već dobio nadimak „anjoformat“. Sve rešavam dijalozima, gotovo da nema opisa, pa tekst često podseća na scenario. To mi je prirodno, jer sam prvenstveno scenaristkinja. Dijalozi su moj teren. U seriji Kljun, gde sam bila saradnica na scenariju, publika Otpadnika tačno prepoznaje koje sam dijaloge pisala ja. Čak su me i kolege sa FDU-a „razotkrile“, uprkos promeni prezimena. To je velika stvar za autora.”

Da li ste imali strahove kako će publika reagovati?

“Ne u vezi s temama, moj posao je da „guram prst u oko“. Ali jesam strahovala da li će šira publika prihvatiti moj ritam i stil. Kada su Otpadnici, slučaj prvi i drugi izašli u dvoknjižju, bukvalno sam se „sakrila pod sto“. Ispostavilo se , bez razloga.”

Koliko je važno da književnost ima kritičku ulogu u društvu?

“Izuzetno važno. Umetnost mora da bude korektiv stvarnosti. Ne sme da bude dirigovana ili naručena, već da osvetljava sve crne rupe društva.”

Kako vidite položaj mladih pisaca danas, jesu li i oni „otpadnici“ sistema?

“Apsolutno. Roman je najlakše napisati. Prava muka je pronaći ozbiljnog izdavača. Tržište je prepuno kvazi-izdavača koji naplaćuju sve, dok je do profesionalnog izdavača koji poštuje ugovor gotovo nemoguće doći. Mediji, s druge strane, književnost uglavnom ignorišu. Ja sam bila strpljiva, prvi roman mi je izašao 2021, a tek 2025. sam stigla do statusa bestseler autorke, bez ozbiljne reklame”.

Šta biste voleli da čitalac ponese nakon poslednje stranice Otpadnika?

“Da mu se probudi bunt. Da stane uz nezaštićene. Studenti su taj poriv ponovo probudili u društvu, ja pokušavam da održavam vatru.”

Može li književnost pokrenuti promene?

“Ne bih bila pretenciozna da tvrdim da može da donese velike promene, ali može da popravlja stvarnost, da ponudi modele solidarnosti. Moji junaci stoje jedan uz drugog, čuvaju leđa i zajedno se suprotstavljaju zlu. Verujem da je to jedini način.”

Kako izgleda Vaš proces pisanja?

“Priča o disciplinovanom, svakodnevnom pisanju je mit. Moj posao je da probudim inspiraciju, muzikom i likovima. Kada se to desi, pišem danju i noću, mesec ili mesec i po, dok ne završim kostur romana. Ne spavam, izgledam kao zombi, ali tako funkcionišem.”

Kakvo mesto Otpadnici zauzimaju u Vašem dosadašnjem radu?

“Oni su me vratili pisanju. Posle FDU-a sam potpuno odustala, razočarana. Prekretnica se desila u Indoneziji, gde sam živela. Vest o trgovini decom, koja je brzo cenzurisana, ostala mi je zauvek u glavi. Otpadnici su morali da se dese.”

Na čemu trenutno radite i šta publika može da očekuje dalje?

“Ako bih rekla da planiram nešto drugo osim Otpadnika, publika bi me verovatno zaključala kao Pola Šeldona u Mizeri. Za sada su objavljena četiri romana, a peti počinjem da pišem vrlo brzo. Obećala sam  i držim se toga.”

Autor teksta

Pero Jovović