Hrvat otkrio pravu istinu o životu u Nemačkoj: “Kod kuće sam živčan nakon dva dana, a ovde…”

U svetlu nedavnih podataka Eurostata, koji pokazuju koliko su razlike u zaradama unutar Evrope i dalje velike — nemačka minimalna bruto plata od 2.343 evra višestruko premašuje hrvatskih 1.050 evra, nudeći nivo finansijske sigurnosti o kojem mnogi u regionu mogu samo da maštaju.

„Mlad sam, visoko obrazovan, imam nekoliko godina iskustva u struci i, eto, razmišljam da odem da radim u inostranstvo — zašto da ne“, započeo je svoju objavu jedan korisnik iz Hrvatske na Redditu, navodeći kao potencijalne destinacije Ameriku ili Kanadu i tražeći iskustva drugih.

Rasprava koja je usledila pruža iskren uvid u razloge zbog kojih danas gotovo svaki peti radno sposoban Hrvat živi van svoje zemlje. Najviše pažnje privukla su svedočenja koja govore o potpunoj promeni kvaliteta života, prenosi večernji.hr.

„Deset godina u Bavarskoj — potpuno sam se preporodio. Samim odlaskom s Balkana 90 odsto mojih psihičkih problema jednostavno je nestalo“, napisao je jedan korisnik čiji je komentar dobio najviše podrške.

Vi koji ste se odselili u inozemstvo, kako vam je?
by u/Hyuzan in askcroatia

On opisuje život u malom gradu gde bez stresa i „ubijanja od posla“, radeći kao skladištar, živi komforno i uspeva i da uštedi — nešto što mu je u Hrvatskoj, kako kaže, bilo „čista fantazija“.

Njegovo iskustvo poklapa se sa pomenutim podacima Eurostata o značajnoj razlici u minimalnim primanjima. Slične utiske dele i drugi koji žive u Nemačkoj, Irskoj i Holandiji, ističući uređen sistem i mentalni mir kao ključne prednosti. „U Hrvatskoj postanem nervozan posle dva dana“, sažima jedan od iseljenika.

Iako je autor objave izrazio želju da ode u Ameriku ili Kanadu, odgovori sunarodnika koji tamo žive prikazuju znatno složeniju realnost. Korisnik koji već više od decenije živi u Kanadi upozorava na visoku inflaciju, rast troškova života i sve teže uslove za nove imigrante.

„Za nove doseljenike, posebno Evropljane, preporučio bih Kanadu samo ako unapred obezbede posao koji plaća najmanje 35 do 40 dolara po satu“, savetuje, dodajući da je situacija danas dvostruko teža nego kada je on dolazio. Njegove reči potvrđuju i nedavne odluke kanadske vlade o smanjenju ciljeva za useljavanje, što dodatno otežava ulazak u zemlju.

Situacija u Sjedinjenim Američkim Državama deluje još izazovnije. Jedan korisnik sa desetogodišnjim iskustvom života u Americi direktno obeshrabruje pokušaj selidbe u ovom trenutku.

„Imigracione službe su u takvom haosu da su opcije za dobijanje radnih dozvola lošije nego ikada“, navodi on, kao primer pominjući vizu H1B za visokokvalifikovane radnike, koja poslodavce sada može koštati dodatnih 100.000 dolara ukoliko kandidat nije obrazovan u SAD.

Ova prepreka, uz strože provere uvedene predsedničkom proklamacijom početkom godine, čini američki san još udaljenijim za mnoge.

Uprkos svim izazovima, zajednička nit većine komentara jeste osećaj ličnog oslobođenja. Mnogi ističu da su u inostranstvu uspeli da se oslobode društvenog pritiska i „balkanskih navika“.

„Ako ti smeta to što je Hrvatska Balkan — Zapad dođe kao oslobođenje i sloboda“, napisao je korisnik koji je živeo u Torontu i Londonu. Drugi dodaje: „Mogu da budem ko god želim. Volim individualizam i slobodu — nešto što, po mom mišljenju, ne postoji u ex-YU državama, gde primitivan način života guši čoveka.“