Hrvatica posetila zemlju gde je taksi vozio 400 kilometara, a vožnju je platila 25 evra, a za hotel je dala 10

Pre dve godine influenserka Vana Bojović spakovala je kofere i otišla u Iran – destinaciju o kojoj se često govori kroz predrasude, ali retko iz ličnog iskustva. Njena priča danas ponovo kruži društvenim mrežama, jer razbija očekivanja i otkriva kako zapravo izgleda putovanje kroz ovu kompleksnu zemlju.

Jedna od prvih stvari koja joj je privukla pažnju bile su – cene. Kako kaže, za vožnju taksijem od čak 400 kilometara platila je svega 25 evra, dok noćni autobus za istu relaciju košta tek nekoliko evra. Unutar zemlje moguće je putovati i avionom, a karte se kreću oko 30 evra, što Iran čini iznenađujuće pristupačnom destinacijom za duže rute.

Smeštaj je još jedan segment koji može da iznenadi. Dok se u boljim hotelima noćenje kreće oko 50 evra, prosečan smeštaj moguće je pronaći već za 5 do 10 evra po noći. Uprkos niskim cenama, Vana ističe da je hranom bila vrlo zadovoljna, što dodatno doprinosi utisku da je putovanje kroz Iran finansijski znatno lakše nego što mnogi očekuju.

@vannabojovic Iran sam posjetila 2024. godine, u trenutku kada su se poklopile dvije stvari. Hrvatska je ušla u bezvizni režim za boravak do 15 dana, a Pegasus Airlines je dolazio na hrvatsko tržište s promotivnim cijenama od samo 90 eura za povratnu kartu iz Zagreba do Irana. Mnogi moji prijatelji iz nekoliko država, koji u Iran ne mogu putovati bez vize, a neki čak ni bez službene ture s vodičem, bili su iznenađeni koliko mi zapravo jednostavno možemo putovati u ovu državu. Kroz zemlju sam se kretala javnim prijevozom, ponekad i taksijem zbog šokantno povoljnih cijena, a ono što je ovo putovanje učinilo posebnim bili su lokalci koji su mi nesebično poklanjali svoje vrijeme i družili se sa mnom diljem Irana. Ovo je bilo moje najpovoljnije putovanje te godine, a kako je tih 2 tjedna izgledalo, donosim u ovom videu! #iran #tehran #putovanja #travelblogger ♬ original sound – Vanna Bojovic

Ipak, ono što ovu zemlju čini specifičnom jesu pravila ponašanja, posebno kada je reč o odevanju. Zakoni su strogi i važe i za lokalno stanovništvo i za turiste. Iako se pravila formalno jednako primenjuju, Vana primećuje da su stranci često u nešto povoljnijem položaju i da im se određene stvari tolerišu.

Kada je reč o noćnom životu, situacija je potpuno drugačija od one na koju smo navikli. Alkohol je zvanično zabranjen, a mesta sa muzikom i atmosferom nalik klubovima ne postoje u legalnom obliku. Ipak, kako kaže, lokalci će vas neretko ugostiti u svom domu i ponuditi ono što je inače nedostupno u javnosti. Takođe, postoje i ilegalna okupljanja van grada, gde mladi pronalaze način da se zabave uprkos restrikcijama.

Na kraju, ono što joj je ostalo kao najjači utisak nisu ni cene ni pravila, već ljudi. Iranci su, kako kaže, izuzetno gostoljubivi i otvoreni, spremni da pomognu i podele ono što imaju. Upravo zbog toga, uprkos svim razlikama i ograničenjima, Vana iz Irana nosi veoma lepo iskustvo – i poruku da stvari retko izgledaju onako kako ih zamišljamo sa distance.