Mima Karadžić u novom filmu o Luki Modriću: “On je 50% naš”, scena koja je nasmejala region
Društvene mreže su ovih dana preplavile scene iz nove komedije “Sportsko srce”, a jedan od isečaka posebno je postao viralan. U njemu Macura, kojeg tumači Milutin Mima Karadžić, komentariše utakmicu hrvatske fudbalske reprezentacije i Luku Modrića na svoj, tipično duhovit način.
“Vidiš ovog, malog, ovog Luku. Moja mati i njegova mati radile u fabrici tekstila u Obrovcu. Kad se Luka rodio, moja mati nosila darove, a njegov ujak došao kod mene. Ja sam tad igrao fudbal i rekao mi: ‘Ovaj mali će da igra bolje od tebe’. I vidi sada, ova mrva mesa, kako đuska fudbal”, kaže Macura.
Na pitanje drugog lika: “Čekaj, čekaj… Luka je naš?”, Macura odgovara: “50 odsto!”
@artvista_filmovi Modrić i Macura — dva čoveka sportskog srca! ❤️ Kad igraju komšije, zna se za koga se navija 😉 Macura se dugo spremao za sudbonosni susret sa budućim zetom 👇 Kako je taj sudar svetova prošao, pogledaj SAMO U BIOSKOPIMA — film “SPORTSKO SRCE”! 🍿 U glavnim ulogama: Mima Karadžić, Nina Nešković, Nela Mihailović, Aleksandar Đurica, Nikola Šurbanović, Nataša Ninković 🙌 #sportskosrce #domacifilmovi #filmovi #bioskop #mimakaradzic ♬ original sound – Art Vista
O čemu se radi u filmu?
Sportsko srce prati dobro poznatu formulu regionalnih komedija: porodica, sudar različitih pogleda na svet i humor iz svakodnevnog života. Premijerno je prikazan 10. marta 2026. u Sava Centru u Beogradu, a već 12. marta počeo je redovnu bioskopsku distribuciju. Film traje 89 minuta.
U centru priče je ljubavna veza između Maje i Pavla, ali ono što film izdvaja jeste širi društveni i porodični kontekst. Majin otac, Macura, vlasnik tipične zemunske pečenjare, simbolizuje lokalni, tradicionalni mentalitet, dok Pavle dolazi iz urbanijeg okruženja.
Njihov susret, posebno tokom porodičnog ručka koji bi trebalo da impresionira, pretvara se u niz komičnih, ali i napetih situacija koje otkrivaju duboko ukorenjene razlike u vrednostima i očekivanjima.
Gluposti su to moj, tvoj, naš, njihov. Ni moje rođeno dete nije moje nego je svoje. A i bolje je što je tako.
Taj 50% naš je bio dijete-izbjeglica u kolektivnom centru u Zadru i deda mu je ubijen, onako usput pucali sa ceste na civile. Mislim da je scena potpuno neukusna.