Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Do litijuma na drugačiji način: Nemačka će iskoristiti zalihe vrednog metala bez štetnih posledica po prirodu

AUTOR: Ljubisav Panić 02 Sep, 2021
Do litijuma na drugačiji način: Nemačka će iskoristiti zalihe vrednog metala bez štetnih posledica po prirodu

„Gledaj Sali, saznaj šta ti plavi majmuni žele. Pokušali smo da im pružimo medicinske usluge i obrazovanje. Puteve. Ali ne, oni vole blato. Ne bih mario za to da njihovo prokleto selo nije podignuto iznad najbogatijih naslaga anobtanijuma u krugu od sto kilometara. Što je bezveze, po njih, jer moraju da se presele.“

Navedeni citat potiče iz igranog filma Avatar, reditelja Džejmsa Kamerona, i star je više od decenije. Izgovara ga negativac, administrator beskrupulozne kompanije, koja na udaljenoj planeti želi da napravi rudnik, uprkos protivljenju lokalne vanzemaljske populacije. Ako zanemarimo naučnofantastične detalje, filmska priča se neverovatno prepliće sa dešavanjima u Brezjaku, selu u blizini Loznice.

Oko dve trećine svetske proizvodnje litijuma odvija se u slanim bazenima poput ovih u čileanskoj pustinji Atakama (foto Iván Alvarado, Reuters)

Na teritoriji Brezjaka kompanija Rio Tinto je 2004. godine otkrila naslage jadarita, jedinstvenog minerala iz kog mogu da se dobiju velike količine litijuma. Kako se svet priprema za upotrebu električnih automobila, koji bi trebalo da potisnu štetna fosilna goriva, litijum je postao izuzetno poželjna sirovina za proizvodnju baterija. Toliko poželjna da u Srbiji živimo Kameronov film.

Baš kao u zapletu Avatara, pojedini stanovnici Brezjaka ne žele da se presele (iako su to mnogi već učinili), a udruženja za zaštitu prirode upozoravaju koliku će štetu rudnik naneti. Nedavno objavljeno istraživanje CINS-a pokazalo je i da je kompanija stvarala pozitivnu sliku o sebi ulagajući u iste stvari koje spominje akter filma – medicinu, obrazovanje i puteve. Od 2011. do 2020. godine Rio Tinto je donirao više od 11,6 miliona dinara školama, mesnim zajednicama, Domu zdravlja i Centru za kulturu u Loznici.

Pored klasičnog rudarenja litijum se dobija i tako što se podzemne vode obogaćene ovim metalom pumpama izvlače na površinu (foto Pablo Cozzaglio, AFP)

Odakle onda nepoverenje u obećanje kompanije i vlasti da će rudnik ispunjavati ekološke standarde? Delimično, sumnja je podstaknuta brljotinama koje je Rio Tinto ostavio u drugim zemljama. U septembru prošle godine, na primer, iz njegovog rudnika bakra i zlata, napuštenog pre dve decenije, otrovni otpad iscureo je u reke na Papui Novoj Gvineji. Nekoliko meseci ranije došlo je i do skandala u Australiji, kad je kompanija u potrazi za rudom gvožđa minirala dve pećine Aboridžina, lokalitete svetske kulturne baštine stare 46.000 godina. „Uloga Rio Tinta u ovoj tragediji je neoprostiva. Rio je znao vrednost onoga što je uništavao, ali je to svejedno digao u vazduh“, pisalo je u izveštaju istrage ovog kontroverznog događaja.

Florencija Saravija i Jens Grimer zaslužni su za patent koji će omogućiti ekološku eksploataciju litijuma u Nemačkoj (foto KIT)

Nemačka, koja ima najveće rezerve litijuma u Evropi, poštedela je sebe sličnih muka. Odabrala je drugačiji način eskploatacije, koji neće biti štetan po prirodnu sredinu. Za razliku od litijuma iz Brezjaka, koji je pohranjen u jadaritu, litijum iz rasedne doline gornjeg toka Rajne rastvoren je u podzemnim termalnim vodama. Naučnici su dugo razmišljali kako da dođu do ovog vrednog resursa bez negativne poslovne etike i uništavanja prirode. Zahvaljujući inovaciji Jensa Grimera i Florencije Saravije, naučnika sa Instituta za tehnologiju u Karlsrueu, to će im konačno poći za rukom.

Geotermalna postrojenja imaju ključnu ulogu u novom načinu dobijanja litijuma koji je postao poznat kao Grimer-Saravija postupak. Proizvodnja energije uz upotrebu geotermalnih voda odvija se po kružnom principu. Podzemne vode se izvlače na površinu, koriste i potom vraćaju u geotermalni izdan. Ali, dok je voda posmatrana kao važna, litijum je u ovom procesu dugo vremena bio ignorisan. Sa vodom je dospevao u geotermalna postrojenja i sa njom se vraćao u utrobu zemlje. Procenjuje se da samo kroz nemačko postrojenje Bruhsal pumpe godišnje provuku oko 800 tona neiskorišćenog litijuma.

Rudnik litijuma kompanije Talison Minerals koji se nalazi u Australiji najveći je rudnik litijuma na svetu (foto mining.com)

Grimer i Saravija osmislili su sito pomoću kog se metal filtrira iz podzemnih voda i koncentruje dok ne poprimi formu soli. U poređenju sa nekim od tradicionalnih načina dobijanja litijuma u Čileu, Argentini i Australiji, koji su zaslužni za 80% njegove svetske proizvodnje, prednosti novog postupka su brojne. Prilikom dobijanja litijuma koriste se postojeća postrojenja, tako da nema razaranja kakvo iza sebe ostavljaju rudarski kopovi. Termalne vode vraćaju se odakle su i potekle bez upotrebe štetnih materija, a proizvodnja energije u postrojenjima ostaje nenarušena. Litijum se može prikupljati neprekidno, što je takođe presedan. U Južnoj Americi, na primer, on se izdvaja iz slanih bazena čiji proces obogaćivanja zavisi od vremenskih uslova i ponekad može potrajati mesecima. Grimer-Saravija postupak čak omogućava da se iz vode dobiju i drugi važni metali, kao što su rubidijum i cezijum.

Fabrika litijumskih baterija za električne automobile u kineskom gradu Nankingu (foto STR-AFP, Getty Images)

Da bi se proizvodnja u Nemačkoj uspešno pokrenula pomoću novog patenta osmišljen je pilot projekat UnLimited, čiji su troškovi procenjeni na 3,4 miliona evra. Nemačko Savezno ministarstvo za ekonomska i energetska pitanja podržalo ga je sa 2,7. „Izvozimo mnoge ekološke probleme trećim zemljama da bismo zadržali i unapredili naše životne standarde. Sa ovim procesom možemo preuzeti odgovornost i dobijati važne sirovine za moderne tehnologije na sopstvenom pragu i na ekološki način“, rekla je Florencija Saravija.    

Kad god omalovaženi vanzemaljci iz filma Avatar proniknu u suštinu i istinski upoznaju nekoga, obično to proprate jednostavnom rečenicom: „Vidim te“. Ukoliko i čovečanstvo uskoro ne progleda ljudi bi mogli postati tuđini na sopstvenoj planeti. Rio Tinto je za projekat vađenja litijuma u Srbiji odvojio više od 400 miliona dolara. Ironija je što će Nemačka do istog resursa doći uz daleko jeftiniji i nemerljivo zdraviji pilot projekat.

U turskom rudniku državne kompanije Eti Mine Works litijum se dobija kao sporedni proizvod pri eksploataciji bora (foto Ali Atmaca, Getty Images)

Istina je da ne znamo koliki su troškovi istraživanja pomoću kojih se došlo do Grimer-Saravija patenta, ali postavljanjem tog pitanja gledali bismo, po ko zna koji put, u pogrešnom pravcu. Primena štetnih i kontroverznih metoda ne može se nazvati uspehom, jer samo iscrpno ulaganje u obrazovanje, nauku i inovacije daje dugoročno poželjne rezultate. U suprotnom, mogli bismo postati Kameronovi „plavi majmuni“ koji će u realnom svetu, za razliku od onog filmskog, izgubiti bitku za budućnost.

Izvori: kit.edu; parlinfo.aph.gov.au; bbc.com; cins.rs; theguardian.com

Naslovna fotografija – Bolivija je među zemljama koje imaju najveće zalihe neiskorišćenog litijuma na svetu (foto Noah Friedman-Rudovsky, Bloomberg, Getty Images)

Najčitanije

Bredli Kuper donosi čuveno naučnofantastično delo na veliko platno

Dug je put za pojedine adaptacije od štampanih stranica do njihovih filmskih ili serijskih verzija. Takav je slučaj i sa…

10 sireva koje možete jesti bez griže savesti

Namirnica o kojoj će danas detaljno biti reči dragocena je u ishrani, jer je bogata proteinima i važnim vitaminima, a…

Koliko često treba da menjamo peškire ako želimo da ostanemo zdravi?

Peškiri koje koristimo za brisanje ruku, lica i tela prljaviji su nego što nam se čini. Problem ili bar ne…

Bil Gejts preporučuje ovih 5 knjiga za zimske praznike

Ako planirate da predstojeće zimske praznike provedete uz knjigu, Bil Gejts je tu da vam kao i svake godine pomogne…

Horoskop: Šta vam zvezde predviđaju za mesec decembar?

Zakoračili smo u decembar, privodimo kraju obaveze za ovu i pravimo spisak želja i planova za narednu godinu. Tim povodom,…

Turska jela koja su se odomaćila u Srbiji

Verovatno ste nekada čuli da je sarma poreklom iz Turske, ali da li ste znali da ovo važi i za…

Najnovije - Destinacija

10 najlepših stanica podzemne železnice na svetu

Pojedine stanice metroa u svetu izgledaju kao prave palate. Takav je slučaj sa onima u Moskvi, Sankt Peterburgu i Taškentu.…

6 najboljih evropskih gradova za šetnju

Šetnja je zdrava i uvek preporučljiva, a naročito kada obilazimo neko novo mesto koje do tada nismo posetili. Ovde ne…

Tri godine projekta Bee Connected – Povezivanje sa pčelama i prirodom

Projekat Bee Connected, koji ove jeseni obeležava tri godine postojanja, promovisao je na izuzetno konstruktivan način važnost pčela za očuvanje…

Najbolji manji gradovi u svetu u 2021.

Popularni njujorški magazin o putovanjima Conde Nast Traveler svake godine dodeljuje nagrade čitalaca – Readers’ Choice Awards, u raznim kategorijama.…

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog…

Promišljeni povratak prirode: Kako je zapuštenost jednog imanja pretvorena u njegovu najveću prednost

Ne rešavaj probleme, ne radi ništa i ne brini. Mogu li posedi koji prehranjuju porodice da postanu isplativi ako se…