Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Kako stanovnici Srbije mogu da smanje svoj karbonski otisak?

AUTOR: CityMagazine 22 Oct, 2022
Kako stanovnici Srbije mogu da smanje svoj karbonski otisak?

Ukoliko se pitate kako možete da smanjite svoj karbonski otisak, to može da bude komplikovanije nego što mislite, naročito ako pretražujete internet.

Neke od stavki koje se ističu su manji broj letova, pogotovo na daleke destinacije, manji unos govedine i smanjenje vožnje automobila, piše Jelena Kozbašić za portal Klima101 u tekstu koji vam prenosimo u natavku.

Ali vi ove godine verovatno niste leteli na Karibe, niste sigurni kada ste poslednji put jeli goveđe meso i za volanom ne prelazite 2000 kilometara mesečno. Da li to znači da je vaš karbonski otisak onda neznatan?

Pa i ne baš.

Problem je što se širom sveta u vezi sa ovom temom prenose članci iz Washington Post-a ili New York Times-a koji se odnose na stanovnike Sjedinjenih Američkih Država gde vladaju potpuno druga pravila potrošnje –  prosečan Amerikanac mnogo leti, govedinu konzumira preko sedam puta više od vas i tokom samo jednog meseca u svom četvorotočkašu pređe udaljenost između Beograda i Novog Sada preko dvadeset puta.

Dakle, pri čitanju ovakvih članaka dobro je da zadržite dozu rezerve: vaš karbonski otisak neće biti smanjen za 1,6 tona godišnje ukoliko ne preletite Atlantski okean – ako to niste ni planirali da uradite.

Prema našim saznanjima, još ne postoji istraživanje sa decidnim podacima o uštedama gasova sa efektom staklene bašte koje biste postigli promenom određenih potrošačkih navika u našoj zemlji. Međutim, uvid u to odakle potiču nacionalne emisije ugljen-dioksida mogao bi da nas usmeri na sektore gde bi promena možda bila najefektnija.

Ugalj još uvek dominira karbonskim otiskom srpskog potrošača

Dok proizvodnja struje i grejanje kod nas dostižu udeo od 70% u nacionalnim emisijama ugljen-dioksida, u SAD-u je to osetno manje – oko 40%. Sa druge strane, kod njih transport ostvaruje skoro jednako učešće u štetnim emisijama kao i energetski sektor – oko 37%.

Dakle, za Amerikance je otprilike jednako plodonosno da svoje lične klimatske akcije usmere na potrošnju električne i toplotne energije i saobraćaj. Za nas je pak primarni sektor koji pravi najveću razliku za klimu – energetika.

Termoelektrane na ugalj u Srbiji proizvedu 67% struje u toku godine, u SAD-u preko tri puta manje. To fosilno gorivo smatra se najprljavijim – uglju se pripisuje odgovornost za 0,3 °C pri porastu srednje globalne temperature za 1 °C. Ljudi u našoj zemlji takođe se greju na ovaj energent. Stoga racionalizacija potrošnje energije koja zagađuje okruženje može pozitivno da se odrazi na vaš karbonski otisak.

Efikasno korišćenje energenata ove zime bitnije je nego ikada s obzirom na aktuelnu energetsku krizu i rastuće cene. Prateći uputstva za racionalnu upotrebu energije, zarad manjeg opterećenja energetskog sistema i vašeg kućnog budžeta, istovremeno ćete doprineti da se smanji pritisak na našu planetu.

Photo by George Evans on Unsplash

Zašto nije isto da li ste iz Srbije ili SAD-a?

Kao što smo utvrdili, karbonski otisci stanovnika dve zemlje imaju različite dominantne izvore.

Transport u SAD-u parira energetskom sektoru zato što ljudi mnogo voze: u toku godine u svom privatnom vozilu pojedinac pređe otprilike 23 hiljade kilometara, što znači da u periodu od mesec dana vozi skoro 2 hiljade kilometara. To je više od razdaljine između Beograda i Pariza.

Srpski automobili sa druge strane godišnje prelaze između 10 i 15 hiljada kilometara.

Većinski udeo u američkom voznom parku čine velika vozila koja troše jako puno goriva, pa zato prosečne godišnje emisije jednog automobila u SAD-u iznose 4,6 tona ugljen-dioksida što je otprilike jednako prosečnom karbonskom otisku pojedinca na nivou sveta.

Naposletku, kada nisu za volanom svog privatnog vozila i putuju malo dalje, Amerikanci biraju još veće zlo – avione koji emituju sedam puta više štetnih gasova od brze pruge. Avioni sa američkih teritorija, koji putuju izvan zemlje ili u sklopu nacionalnih granica, oslobađaju i do skoro jedne četvrtine (24%) ugljen-dioksida povezanog sa putničkim saobraćajem. S obzirom na površinu SAD-a, popularni su domaći letovi. Iz tog razloga savetuje im se smanjenje karbonskog otiska kroz zamenu avionskih krila – točkovima vozova. Kod nas fraza „Letite manje” nema jednaku upotrebnu vrednost iz očitih razloga.

Slično je i sa parolom „Jedite manje govedine”. Koliko puta ste videli vest koja govori o tome da je najbolji način da doprinesete borbi protiv klimatskih promena manja konzumacija ove vrste mesa?

Nažalost, stvari nisu toliko jednostavne.

Naime, ako ste iole slični proseku na nivou Srbije – tokom godine pojedete oko pet kilograma govedine, dakle, manje od pola kilograma mesečno.

Prosečan stanovnik SAD-a jede i oko 37 kilograma na godišnjem nivou. On je taj koji će radikalno smanjiti lični karbonski otisak promenom prehrambenih navika, vaši kapaciteti na tom polju su verovatno nešto manji.

Da bi živina i svinjetina stigle sa farme na vašu trpezu, oslobodi se i do 10 puta manje gasova sa efektom staklene bašte nego što je to slučaj sa govedinom. A kod nas se upravo ove dve vrste mesa, manje štetne po atmosferu, jedu u većoj meri – ali opet čak ni one u količinama koje mogu parirati američkim apetitima.

To ne znači da prelazak na ishranu sa manje mesa ne ostaje kao jedan od najboljih alata da smanjite sopstveni uticaj na klimatske promene, ali imajte u vidu da ne polazite iz iste pozicije kao većina zapadnih potrošača koji jedu znatno više mesa.

Photo by Etienne Girardet on Unsplash

Perspektiva na potrošače sa zapada pruža iskrivljenu sliku o karbonskom otisku za ceo svet

No, nisu samo naše oči uprte u potrošača sa zapada pri traženju metoda za smanjenje karbonskog otiska. U Amerikance i druge stanovnike razvijenih zemalja gleda i ostatak sveta – Afrika u kojoj 96% država nema nacionalnu avio-kompaniju, Bangladeš gde ljudi u toku godine pojedu samo 4 kilograma mesa, od toga manje od kilograma goveđeg, Solomonska Ostrva u kojima na svakih 1000 stanovnika dolaze tek 3 motorna vozila.

Veliki problem je što većina nacija ne može da se poredi u veličini karbonskog otiska po glavi stanovnika koji u SAD-u ide i preko 14 tona godišnje, a u Nemačkoj npr. iznosi oko 8 tona.

Globalno gledano emisije gasova sa efektom staklene bašte per capita dosta su skromnije, oko 4,5 tona, dok su u Srbiji blizu 5 tona.

Jasno je: SAD i druge ekonomski jače nacije, koje su kroz istoriju najviše doprinele trendu globalnog zagrevanja, i dalje su među najvećim svetskim emiterima. Ipak, to nas ostale ne treba da demotiviše da se i sami aktiviramo na polju zauzdavanja klimatskih promena.

Svako ima svoje parče odgovornosti i treba da teži njegovom ublažavanju kako budućim naraštajima u nasledstvo ne bismo ostavili apsolutno degradiranu prirodu i regione koji su se zagrejali do tog nivoa da su nenaseljivi.

Međutim, kada guglate „Kako smanjiti karbonski otisak?”, rezultate ne uzimajte zdravo za gotovo. Oni mogu da vas edukuju i osveste o načinima na koje pojedinac učestvuje u produbljivanju klimatske krize, ali nisu uvek u potpunosti primenjivi na lokalnu situaciju u Srbiji.

Ovim ne želimo da kažemo da praćenjem široko dostupnih saveta nećete neutralisati svoj uticaj na životnu sredinu i klimatske promene, ali zamena starih sijalica LED rasvetom, poboljšanje energetske efikasnosti i kompostiranje verovatno više znače za stanovnike Srbije u poređenju sa ljudima koji žive u SAD.

Kao što smo pomenuli na početku, nije nam poznato da postoje konkretna istraživanja koja u fokusu imaju srpskog potrošača, zato nam preostaje da samostalno mapiramo polja svog životnog stila u kojima će dekarbonizacija imati najdalekosežniji doseg.

Do neke lokalizovane studije koja bi nam u tome pomogla.

Izvor: Klima101, autor: Jelena Kozbašić

Naslovna fotografija: Marcin Jozwiak on Unsplash

Najčitanije

Nedostatak vitamina B-12 je čest problem koji može ostaviti ozbiljne posledice na zdravlje

Nedostatak vitamina B12 uobičajen je zdravstveni problem koji pogađa oko 13% ljudi. B12 je oskudan u ishrani, a nalazi se…

Ovo je 10 najlepših žena svih vremena po izboru običnih ljudi: Prvo mesto je baš iznenađenje

Da li se slažete sa njihovim izborom? Lepota nije nešto što se može izmeriti ili oceniti, ali ljudi iz nekog…

Najbrži test inteligencije ima samo 3 pitanja, a na njemu padne 83 odsto ljudi: Da li ste među njima?

Test kognitivne refleksije poznat je i kao najkraći i najbrži test inteligencije na svetu, a potrebna su samo tri pitanja…

Gudelj i Jović objavili fotku iz svlačionice i zapušili usta dušebrižnicima

Sigurno je u proteklih nekoliko dana do vas stigao skrinšot whatsapp grupe imena koje nećemo sad da pominjemo, u kom…

Konstrakta prošetala u najlepšoj zimskoj jakni inspirisanoj Jovankom Broz

Sinoć je održana revija “Jovanka u boji” pod pokroviteljstvom Tamare Vučić. U jednom od modela inspirisanim nekadašnjom prvom damom Jugoslavije…

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Najnovije - Destinacija

U ovim zemljama radnici imaju najmanje plaćenog odsustva

Slobodni dani i odmor su nešto što je neophodno svakome ko je zaposlen i podrazumeva se da je to nešto…

10 najskupljih gradova na svetu u 2022.

Inflacija je globalni fenomen, pa su samim tim i troškovi života porasli svuda u svetu. Prema Svetskom indeksu troškova života,…

Ovo je najlepši grad na svetu prema zlatnom preseku

Naučnici su zasedali i sastavili svoju listu najlepših gradova na svetu, uzimajući u obzir zlatni presek, klasično grčko merenje za…

Proglašen je najneljubazniji grad na svetu: U njemu nezvanično živi 200.000 Srba

Stranci koji žive u Beču kažu da grad nudi odlične zdravstvene i transportne pogodnosti, ali da po neprijateljski nastrojenom stanovništvu…

U Italiji se može iznajmiti jedno celo selo

Kada idete na odmor, uglavnom rezervišete jednu sobu, ponekad apartman, a retko celu kuću ili imanje. A da li ste…

Planirate Novu godinu na planini? Kopaonik i Zlatibor nisu jedine vredne destinacije

Nova godina se bliži, što znači da je sada pravi trenutak da počnemo da planiramo kako ćemo provesti praznike. Doček…