Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Kako, zašto i koliko bacamo hranu?

Svako od nas u proseku baci godišnje 27,7 kg jestivih, i 80,4 kg nejestivih delova hrane, pokazale su analize istraživanja o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu, kao i stavovima i navikama građana po tom pitanju, koje je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

„Posmatrano na godišnjem nivou, stanovnici glavnog grada bace više od 165 hiljada tona jestivih i nejestivih delova hrane. Kada je reč o jestivim delovima hrane, najviše bacaju povrće (10,2 kg), voće (8,5 kg), hleb (4,7 kg), meso (3,6 kg) i mlečne proizvode (0,7 kg)“, izjavio je prof. dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene koji je uradio analizu rezultata direktog merenja.

„Pandemija izazvana virusom korona je imala pozitivan uticaj na ovu ružnu naviku. Tako je svaki četvrti ispitanik počeo manje da baca hranu otkad je nastupila pandemija. Nasuprot tako značajnog procenta, imamo 3,1% ispitanika koji su počeli primetno više da bacaju hranu. Međutim generalno posmatrano, može se primetiti da veliki deo društva ima svest i navike koje pomažu u smanjenju bacanja hrane, ali taj procenat još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Uočavaju se šabloni kako se određene demografske grupe ponašaju i upravo to će nam poslužiti kao osnov za dalji razvoj informativnih i obrazovnih programa koji imaju za cilj da se smanji količina bačene hrane“, rekao je Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Više od polovine (52,9%) domaćinstava jestive delove hrane baca ređe od jednom nedeljno. S druge strane, imamo i 2,5% ispitanika u čijim je domaćinstvima bacanje svakodnevna praksa.

Četiri okolnosti najčešće utiču da se hrana na kraju baci. U skoro polovini domaćinstava hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se pokvarila (44,6%), zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala (40,2%), i zbog toga što je zaboravljena u frižideru/zamrzivaču (17,3%).

Preko 70% ispitanika je nedvosmisleno iskazalo spremnost da razvrstava otpad od hrane, pod pretpostavkom da se uspostavi odgovarajuće sistemsko rešenje.

Može se reći da postoji opšti konsenzus ispitanika da je bacanje jestivih delova hrane veliki društveni problem, tako da se samo 2,3% ispitanika ne slaže s tim stavom. Pored toga više od 90% ispitanika se slaže s time da je bacanje hrane veliki ekološki problem. Približno svaki deseti ispitanik je priznao da ne brine o količini jestivih delova hrane koju baci. Još veći procenat ispitanika (14,5%) navodi da ne pokazuje brigu o ceni hrane koju bace. Na kraju, 7,6% ispitanika smatra da ih ništa ne može pokrenuti u pravcu manjeg bacanja hrane. Kod pitanja motivacije za manje bacanje značajan broj ispitanika (8,5%) nema stav o tome.

Ohrabruje podatak da skoro dve trećine ispitanika tvrdi, da kada bi imalli informacije kako najbolje uskladištiti hranu, verovatno bi je i manje bacali. Nešto veći broj građana (70,9%) saglasan je kako bi verovatno uložio napor da manje baca, kada bi imao podatke o uticaju bačene hrane na životno okruženje. Najzad, približno isti procenat ispitanika (68,8%) saglasan je da bi verovatno uložio trud da baca manje kada bi imao uvid u cenu bačene hrane.

Istraživački nalazi nedvosmisleno pokazuju da je neophodno da se građani što više i temeljnije upute u problematiku bacanja hrane. Postoji veliki prostor da se unapredi znanje, kao i da se građani podstaknu na delovanje u pravcu manjeg bacanja hrane. Pored toga neophodno je da državni organi usvoje propise koji će dovesti do smanjenja bacanja hrane, i postave infrastrukturu za separaciju otpada od hrane, kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu.

Ova istraživanja su urađena u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za merenje globalnog indeksa bacanja hrane i biće polazne tačke za sva buduća istraživanja u ovoj oblasti. Istraživanje o stavovima i navikama građana je sprovedeno u prvoj polovini juna na reprezentativnom uzorku od 1003 ispitanika, dok je istraživanje u vezi direktnog merenja bačene hrane sprovedeno na uzorku od 100 domaćinstava u septembru ove godine. Istraživanja su sprovedena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

Analize su dostupne na linku: www.cuzs.org.rs/publikacije.

Fotografije: Unsplash

Najčitanije

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Najnovije - Destinacija

Kako da primetite prve znake dijabetesa kod mačaka?

Dijabetes je jedna od najčešćih bolesti kod ljudi. Ovo oboljenje, međutim, mogu imati i mačke, zbog čega je veoma važno…

Leto vam već nedostaje? Ove destinacije pružiće jesenju zalihu sunca

Jesen je i zvanično stigla i, iako još uvek ne znamo kakvo će tačno vreme biti u narednim mesecima, uvek…

Španija uvodi vize za digitalne nomade kako bi privukla radnike iz inostranstva

Španija je najavila uvođenje digitalne vize za nomade, koja će građanima iz zemalja van Evropske unije dati priliku da rade…

Najbolje destinacije u Evropi za ljubitelje piva (koje se ne zovu Minhen)

Za vreme pandemije, a naročito u njenoj prvoj godini, jedno od naših najvećih zadovoljstva nam je povremeno bilo uskraćeno. Mislimo…

200 morskih pasa upravo pliva oko popularne hrvatske plaže: O čemu je reč?

Iako se glavna turistička sezona već završila, vest da im se u blizini nalazi velik broj morskih predatora izazvala je…

Ovo su gradovi sa najviše nebodera na svetu

Grad je zvanično definisan veličinom stanovništva, ali za mnoge ljude, veličina njegovih zgrada podjednako je važna. Od početka 20. veka,…