Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Zašto je Beograd na dnu Globalnog indeksa kvaliteta života i kakve to veze ima sa klimatskim promenama?

AUTOR: CityMagazine 27 Oct, 2022
Zašto je Beograd na dnu Globalnog indeksa kvaliteta života i kakve to veze ima sa klimatskim promenama?

Nedavno je objavljena lista gradova sa najboljim uslovima za život, a Beograd je na njenom začelju. Za portal Klima101 o tome zašto je to tako i koliko veze ima sa klimatskim promenama pisao je dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Čuveni britanski časopis Economist je nedavno objavio rezultate svog istraživanja kvaliteta života i životnog stila pojedicana u 173 grada. Pod nazivom „Globalni indeks kvaliteta života” (Global Liveability Index), ovaj indeks ne izostavlja gotovo nijedan aspekt života u gradu, a mnogobrojni indikatori podeljeni su u pet kategorija: stabilnost, zdravstvena nega, kultura i životna sredina, obrazovanje i infrastruktura, ocenjeni od 0 do maksimalnih 100 poena.

Po ovom istraživanju, Beograd se nalazi na samom začelju Evrope sa 69 indeksnih poena. Najbolje ocenjeni gradovi su Beč sa 99,1, Kopenhagen sa 98 i Cirih 96,3 poena.

Mada ovaj pristup ima za cilj da sveobuhvatno proceni kvalitet života u gradovima, kao i subjektivnu percepciju pojedinca prilikom izbora grada za život – koja (još uvek) ne daje prioritet klimatskim promenama – indikatori koji su direktno ili indirektno u vezi sa klimatskim promenama svejedno se mogu naći u čak tri kategorije: kultura i životna sredina, infrastruktura i zdravstvena zaštita.

Ovi različiti indikatori nas podsećaju koliko su raznolike i razgranate posledice klimatskih promena u gradovima kao što je Beograd. U Globalnom indeksu kvaliteta života, na loš skor Beograda uticali su indikatori kao što su vlažnost/temperatura, klimatska (ne)udobnost pri putovanjima, kvalitet putne mreže, javni prevoz, vodosnabdevanje, a u indikator „opšte zdravstvene zaštite” ulazi i stopa smrtnosti stanovništva koja raste sa porastom broja i intenziteta toplotnih talasa u gradovima.

Ovom prilikom, izdvojili smo tri pokazatelja koja su najviše uticala na loš skor Beograda:

Temperatura/vlažnost vazduha

Kada je u pitanju Beograd, glavnom gradu ne ide nikako u prilog ključni podatak da su klimatske promene u Srbiji duplo brže od svetskog proseka. Poslednjih nekoliko godina oboreni su brojni temperaturni rekordi u Srbiji i Beogradu. Godina 2019. je najtoplija ikada u Srbiji od kad postoje merenja, a leto u Beogradu je protekle 2021. godine bilo treće najtoplije. Porast broja i dužine toplotnih talasa dokazano dovodi do zdravstvenih problema i ugrožava stanje javnog zdravlja.

Klimatska (ne)udobnost pri putovanjima

Ako je sudeći po karti subjektivnog klimatskog osećaja koju su popunjavali građani Beograda u okviru crowdmapping aktivnosti projekta Terrifica, trgovi ulice i stajališta javnog prevoza u centru Beograda postaju tačke izrazite klimatske neudobnosti. Beograđani se žale na nedostatak drveća, nadstrešnica, zelenih površina i javnih česmi koje bi olakšale boravak na ovim javnim površinama tokom visokih temperatura (slika).

Vodosnabdevanje

Vodosnabevanje je takođe ugroženo zbog pogoršanog režima padavina. Iako je ukupan nivo padavina ostao nepromenjen, njihova raspodela je postala neujednačenija – kratkotrajne intenzivne kišne epizode i dugotrajni sušni periodi ugrožavaju vodosnabdevanje pa su u Beogradskim prigradskim opštinama tokom letnjih meseci redovne restrikcije vode sa izglednom prognozom da se uvedu i u centralna područja.

Photo by Vuk Vukovic on Unsplash

Gde grešimo?

U postojećoj dokumentaciji u Srbiji klimatske promene se pojavljuju u vidu neobavezujućih strategija, aktivnosti i preporuka. Iako su u većini slučajeva u pitanju kvalitetni dokumenti kreirani od strane relevantnih stručnjaka, njihov neobavezujući karakter ih čini prilično nemoćnim da donesu bilo kakvu pozitivnu promenu.

Ovo odlično ilustruje primer Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti usvojenog za Beograd 2015. godine. To je veoma kredibilan i upotrebljiv dokument koji detaljno definiše aktivnosti prilagođavanja na klimatske promene – ali nažalost ostaje na nivou preporuka. Ukoliko ne postoje podsticajne mere koje bi motivisale investitore da ih primenjuju onda ne preostaje ništa drugo nego da oni dobiju status obavezujućih pravnih akata.

Kao primer efikasne „zelene” regulative možemo navesti ekološki indeks koji je na snazi u mnogim evropskim gradovima (Berlin, Malme, London i drugi) kao obavezujući parametar koji u kombinaciji sa indeksom izgrađenosti veoma efikasno štiti i razvija zelenu infrastrukturu grada. U Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda se navodi primer Berlinskog faktora biotopa, ali sve ostaje samo na dobrim namerama bez implementacije takvog parametra u naš planski sistem.

Da je Beogradu neophodno uvođenje ekološkog indeksa (i to po hitnom postupku) ukazuju i zabrinjavajući podaci koje je objavila organizacija Ministarstvo prostora, a koji kažu da je Beograd od 2010. do danas (2022) izgubio čak 25% zelenih površina. Tako se nastavlja trend gubitka zelenila čiji je udeo i ranije bio značajno manji u poređenju sa prosekom u evropskim gradovima.

Neophodno je da se aktivnosti prilagođavanja na posledice klimatskih promena ugrade u postojeći regulatorno-planski sistem Beograda i na taj način da postanu deo obavezujućih zakona, pravilnika, planova i standarda. Bez ove klimatske perspektive ostaćemo na začelju kolone: teško da danas bez nje može biti napretka u kvalitetu života.

Izvor: Klima101, autor dr Ivan Simić

Naslovna fotografija: Dimitrije Milenkovic on Unsplash

Najčitanije

Ovo je 10 najlepših žena svih vremena po izboru običnih ljudi: Prvo mesto je baš iznenađenje

Da li se slažete sa njihovim izborom? Lepota nije nešto što se može izmeriti ili oceniti, ali ljudi iz nekog…

Najbrži test inteligencije ima samo 3 pitanja, a na njemu padne 83 odsto ljudi: Da li ste među njima?

Test kognitivne refleksije poznat je i kao najkraći i najbrži test inteligencije na svetu, a potrebna su samo tri pitanja…

Konstrakta prošetala u najlepšoj zimskoj jakni inspirisanoj Jovankom Broz

Sinoć je održana revija “Jovanka u boji” pod pokroviteljstvom Tamare Vučić. U jednom od modela inspirisanim nekadašnjom prvom damom Jugoslavije…

Šeik koketirao sa brazilskom navijačicom, reakcija njegove supruge postala hit na mrežama

Tokom utakmice između Brazila i Švajcarske brazilska navijačica snimala je publiku, a u jednom trenutku šeik joj se nasmijao i…

Ovo je originalni recept za rusku salatu iz 1860. godine – i odmah da vam kažemo, sve ste omašili

Slavska i praznična trpeza nezamislive su bez ruske salate, ali nijedna domaćica na našim prostorima ne pravi je po originalnom…

Samo tri dela tela treba prati svakog dana, kažu lekari

Mnogi ljudi se tuširaju svako jutro kako bi se razbudili i sveži i čisti ušli u novi dan, dok drugi…

Najnovije - Destinacija

Ovo je najlepši grad na svetu prema zlatnom preseku

Naučnici su zasedali i sastavili svoju listu najlepših gradova na svetu, uzimajući u obzir zlatni presek, klasično grčko merenje za…

Proglašen je najneljubazniji grad na svetu: U njemu nezvanično živi 200.000 Srba

Stranci koji žive u Beču kažu da grad nudi odlične zdravstvene i transportne pogodnosti, ali da po neprijateljski nastrojenom stanovništvu…

U Italiji se može iznajmiti jedno celo selo

Kada idete na odmor, uglavnom rezervišete jednu sobu, ponekad apartman, a retko celu kuću ili imanje. A da li ste…

Planirate Novu godinu na planini? Kopaonik i Zlatibor nisu jedine vredne destinacije

Nova godina se bliži, što znači da je sada pravi trenutak da počnemo da planiramo kako ćemo provesti praznike. Doček…

Ovo je trenutno najjeftinija destinacija u Evropi

Ne može baš svako sebi da priušti putovanje u ovom trenutku, ali čak i oni koji mogu trude se da…

Prozjumeri su budućnost koja je počela

Energetska kriza će trajati još nekoliko godina, saglasni su učesnici konferencije Energetska kriza i tranzicija: Kuda, zapravo, idemo? i napominju…