Dragan Bjelogrlić i Tihana Lazović o „Tajkunu“: „Naše najbolje zajedničke scene ćete tek videti“

Serija Tajkun je naprečac, za samo nekoliko nedelja prikazivanja, osvojila srpske gledaoce postavši jedan od najgledanijih programa u Srbiji. U režiji Miroslava Miše Terzića i po scenariju Đorđa Milosavljevića, Tajkun prikazuje život najbogatijih i najkorumpiranijih, a sve to protkano intrigama, spletkama i neočekivanim preokretima. Ima li u takvom svetu mesta za ljubav? Dragan Bjelogrlić i Tihana Lazović glume Vladana i Kseniju, tajkuna i njegovu novu izabranicu na čiji se odnos već od prve epizode nadvija senka izdaje. O iskustvu rada na Tajkunu i njihovim ulogama, razgovarali smo za City Magazine sa ovo dvoje glumaca.

Tihana, šta te je privuklo ovom projektu?

Tihana Lazović: Kad me je Miša pozvao i ponudio mi ulogu Ksenije, odmah sam je prihvatila, a scenario sam tek kasnije pročitala. Jednostavno, želela sam da radim sa njim i imala sam potpuno poverenje u njegovu procenu, što mi se, priznajem, ne događa baš često. Pratim i izuzetno cenim Mišin rad i smatram da je zaista vrsan reditelj, što je i potvrdio tokom naše zajedničke saradnje na Tajkunu. Postarao se da atmosfera na setu bude prijatna i izuzetno stimulativna za rad, pa rezultati nisu izostali.  Gušt mi je bilo s njim raditi i nadam se da će u budućnosti za to još biti prilike. Zapravo, čitava ekipa je bila sjajna i iskustvo rada na Tajkunu mi je ostalo u divnom sećanju. Upoznala sam mnoge sjajne ljude i dobila priliku da sa njima snimam i sarađujem.

Dragane, u Tajkunu glumite, ne producirate i režirate. Da li vam je to bilo neobično, imajući u vidu da u poslednje vreme često istovremeno radite sva ta tri posla?

Dragan Bjelogrlić: Ne, nije mi bilo neobično. Bilo mi je lekovito. To me je vratilo osnovnoj supstanci od koje sam krenuo. S vremena na vreme mi je „odlutalo oko“ da vidim gde su postavili kameru i počeo bih da razmišljam o tome zašto su tako rešili neku scenu, ali me to nije držalo dugo i vraćao sam se onom što mi je ovoga puta bio jedini zadatak: glumi. To naravno ne bi bilo moguće da nisam imao veliko poverenje u Mišu i direktora fotografije Radana Popovića. Dopada mi se njihov način razmišljanja iako je u potpunosti drugačiji od mog. Istina je da nisam imao tu potpunu kontrolu kao na Montevideu i Senkama nad Balkanom, s tim da mi to u ovakvim okolnostima i ovoj postavci nije smetalo. Uživao sam u svom poslu koji je bio usmeren samo na jedno i to mi je omogućilo da u glumačkom pogledu prodrem do samih krajnosti rada na jednoj ulozi.

Tihana, znamo te iz niza primećenih hrvatskih filmova, poput Zvizdana i Aleksi, a ono što je posebno zanimljivo u vezi sa Tajkunom jeste da ovoga puta glumiš Beograđanku, da pričaš na ekavici. Da li ti je to predstavljalo problem prilikom rada na liku?

Tihana Lazović: U scenario je ubačeno da je Ksenija izbegla iz Knina, tako da imam opravdanje ako povremeno ispadnem iz akcenta… Ali, da… Nije bilo lako da postignem da pričam kao da sam iz Beograda, tim pre što je uloga velika i što imam puno teksta koji treba da izgovorim. Mada, zanimljivo, bilo mi je zahtevnije da glumim na srpskom nego na italijanskom, što sam takođe imala prilike. Akcentovanje reči i izgovaranje pojednih glasova su ono po čemu se srpki i hrvatski najviše razlikuju, a što su razlike manje, lakše je da čovek pogreši. Uvek je posebno zahtevno kad uloga traži da izađete iz svog ličnog jezičkog habitusa, pošto je to dupli posao: morate da razmišljate o glumačkoj emociji, ali i osobenostima jezika na kome tu emociju ispoljavate.

Kako je protekao rad na liku Vladana Simovića? Serija pruža mnogo više prostora nego film, zar ne?

Dragan Bjelogrlić: Revolucija serija u svetu traje već 10-15 godina, a i kod nas se primio taj trend po kome su sezone, praktično, filmovi od deset sati. Kada se sve uradi kako treba, televizijska serija može da donese ozbiljan i prestižan sadržaj koji poseduje filmsku estetiku i filmski način razmišljanja. Samo što, za razliku od filma, serija ima tu mogućnost da „zastane“ i da se pozabavi nekim likovima i situacijama za šta u filmu, zbog vremenske ograničenosti, nema prostora. Što se Vladana tiče, trudio sam se da u svemu što sam radio pronađem nijanse i posebne karakteristike tog lika. Kad se igra jedna tako kompleksna uloga sve je bitno kako bi se sve zaokružilo kako treba, a naročito su mi bile važne scene u kojima je Vladan sam u kadru. U tim situacijama mi se otvarala mogućnost za finu glumačku igru i psihološko nijansiranje.

Tihana, šta možeš da mi ispričaš o svom liku i saradnji sa Draganom Bjelogrlićem?

Tihana Lazović: Ksenija je žena koja je stalno na ivici. Veoma je napeta i ima debeli razlog za to. Zanimljivo je igrati nekog ko nikada ne pukne, koji ima samokontrolu i sposobnost da ono što ga muči potisne duboko u sebe. Uživala sam u tome… Dragana sam ranije znala samo iz filmova i serija, i divila sam mu se beskrajno. On je zaista fenomenalan glumac. Sada, kada sam ga upoznala i radila sa njim, utisak je još snažniji. Sa njim na snimanju je uvek bilo zabavno, a ako toga nema onda je rad mučenje i ne mogu da pružim maksimum. Divno smo sarađivali i to se i vidi u seriji.

Dragane, da pitam i Vas kako je protekla saradnja sa kolegama glumcima, a posebno sa Tihanom Lazović?

Dragan Bjelogrlić: Veoma dobro. Glumci u intervjuima obično hvale atmosferu na snimanju, reditelja i partnere, to dođe kao neka datost. Ali ja ovoga puta zaista mogu odgovorno da potvrdim ono što je Tihana rekla. Atmosfera na snimanju bila je zaista odlična, a za šta je prvenstveno zaslužan reditelj Miša Terzić. Naravno da hvalu zaslužuje i produkcija Firefly koja je obezbedila potrebne uslove da se radi kako treba, ali je Miša taj koji je svojom energijom i posvećenošću doneo taj osećaj spokoja na set. Sa Tihanom je bilo zadvoljstvo raditi i drago mi je što sam zahvaljujući Tajkunu dobio tu priliku. Naše najbolje zajedničke scene ćete tek videti, biće tu dosta iznenađenja.

Tihana, za kraj, da li možeš da mi uporediš kako je snimati u Hrvatskoj, a kako u Srbiji? Ima li razlika?

Tihana Lazović: Zapravo, set u Hrvatskoj i u Beogradu se puno ne razlikuje. Sve je to ista škola. Ali sam veoma srećna što sam dobila priliku da sarađujem sa srpskom ekipom, glumim sa ljudima kao što su Dragan Bjelogrlić, Hana Selimović… Ima tu dosta imena, pa da ih sve ne nabrajam, a sve su to kolege sa kojima nisam ranije radila i sa kojima je zadovoljstvo deliti kadar. Veoma mi je drago što sam snimala u Srbiji i mislim da nam nedostaje malo više filmske hrvatsko-srpske saradnje. Imamo jedni drugima šta da ponudimo, to definitivno.