Jovana Stojiljković: Svaka nova uloga je novi početak

Nekada su izgovori izlišni, katkad i smešni, a direktni povodi sasvim očigledni. Recimo, kao u slučaju razgovora sa Jovanom Stojiljković, sva je prilika, najboljom, najtraženijom i najosobenijom glumicom svoje i obližnjih generacija. Prvih dana novembra u bioskope će stići nestrpljivo iščekivani Južni vetar 2: Ubrzanje, a uskoro će pred gledaoce i serija Područje bez signala. A tu su i neke posve nove role.

I, hoće li, po tvojoj proceni, i Južni vetar 2 (ponovo u režiji Miloša Avramovića) biti ogroman bioskopski hit kao što je to bio izvornik, i da li ti je to uopšte važno u smislu pristupa, priprema, očekivanja od same sebe…?

Posle velike gledanosti prvog dela filma Južni vetar, a kasnije i serije, verujem da će publika želeti da sazna šta se dešava sa likovima u nastavku. Naravno, uspeh filma i velika gledanost nije nešto što može da se isplanira, to se dogodi kada se pogode razne komponente, svi segmenti koji čine jedan film. Naravno, ukoliko situacija zbog epidemije i potencijalnih uvođenja mera dozvoli, ja verujem da će fanovi Južnog vetra, ali i oni koji to možda nisu, a željni su odlaska u bioskop i gledanja filma na velikom platnu, doći u bioskope i nadam se i uživati u nastavku. Što se tiče ličnih očekivanja, naravno uvek ih imam, ali u kontekstu uloge, snimljenih scena i celine filma, ne gledanosti. To je nešto što je uspeh cele ekipe.

Utisak je da tvoj lik u ovom delu ima više prostora, da je prisutniji, prominentniji…

Sofija, kao i u prvom delu filma, donosi emotivni ali sada već i neodvojivi deo života glavnog junaka Maraša. U nastavku ona pokušava da učini nešto što je važno za obrt radnje. Ona jeste hrabra devojka, svoja i jaka, spremna da pomera granice, ovog puta to i čini i ode korak dalje kako bi sačuvala porodicu i ljubav. To su neke važne i upečatljive teme, samim tim se, čini mi se, i odaje utisak da je njen lik bitniji. Ali moguće da je i prisutnija, možda na nivou scena. Nisam sigurna niti je to meni presudno, najvažnije je da se lik razvija i da daje radnji filma punoću.

Bilo je i javno iznetih utisaka da je prvi Južni vetar, između ostalog, bio i svojevrsna oda balkanskom mačizmu, da li onda tvoj lik u tom, nazovimo to tako, proaktivističkom zanosu u drugom delu daje nagoveštaj dalje evolucije čitave priče i u smislu rodnih finesa?

U prvom delu filma je bilo jasno da je muški film u pitanju, tj. priča prati isključivo svet gde su najprisutniji muškarci. Da, od serije se već to pomera i okruženje postaje raznoliko i u polovima, i u nacionalnostima, i godinama. Moguće je da sve to daje nagoveštaj za dalje razrade likova, ali ipak je to pre pitanje za scenaristu i reditelja.

A u kom pravcu bi onda ti volela da krenu kasniji zapleti u priči te sada već epopeje i hronike Južnog vetra?

Meni je zanimljivo što u filmu pratimo samo par dana života naših glavnih junaka. Prostor vremena je skučen, pored velikog broja akcionih scena, likovi moraju brzo da reaguju i da donose velike odluke, nabijene emocijom. Za nastavak ćemo videti, verujem da je za seriju potrebno još novih likova, da se okruženje i situacije menjaju u drugačijem ritmu. Volela bih da bude uzbudljivo i inspirativno, puno neočekivanih obrta. Hrabro. Navijam za drastična rešenja i dobre, nove karaktere. Mislim da je ovaj milje, tema Južnog vetra, dosta inspirativna. Ali takođe takve ljudske sudbine su poprilično neizvesne i raznolike. Eto, u tom pravcu navijam za dalji nastavak radnje.

U jednom segmentu filma deliš ekran sa Aleksandrom Berčekom i Predragom Mikijem Manojlovićem, kako na tom konkretnom uzorku izgleda glumačka igra u toj transgeneracijskoj dimenziji?

Da! Baš sam bila uzbuđena, pored njihovog prisustva ta scena je bila jako važna za Sofijin karakter. Tako da sam paralelno razmišljala o više stvari, trudila se da smislim na koji način da pristupim sceni i šta je najbolje za lik, ali onda su njih dvojica već u probi pred kadar svojom glumom i prisustvom učinili da budem i bolja nego što sam mislila ili planirala. Prosto, oni su tu, prisutni. Sjajni glumci, puni iskustva. I to najviše pomogne i učini da scena oživi, da bude ono što je najbolje u tom trenutku. Zahvalna sam na tome, baš je bilo uživanje, nadam se da će biti još prilika za zajedničku igru.

S tim u vezi, da li prilikom prihvatanja uloga izučavaš i ostatak glumačke podele? Da li ti je i u kolikoj meri to važno i da li si uopšte na toj tački karijere da možes da utičeš na to?

Naravno iz čiste radoznalosti uvek pitam ko je u podeli. Da li su to osobe koje već znam, sa kojima sam radila, ili ćemo se prvi put sresti na sceni ili u kadru. U obe situacije je uzbudljivo. Nikada ne možeš biti siguran da li će neki odnos profunkcionisati na sceni, to uvek zavisi od mnogo faktora, režije, scenarija… Volim kada iznenadim sebe ili partnera, te neke sitne ali velike promene unutar igre. Imam poverenja i važno mi je i da zaslužim njihovo. Nekada je dobro i na probnom snimanju, tj. kastingu uparivati glumce kako bi reditelj bio siguran u izbor, ali i mi, i to često daje još veću slobodu i sigurnost. Na te stvari utičem, na sve one koje su do mene.

Na tom tragu, da li si ti pobornica kulture opsežnih kastinga i može li se tokom tog, pretpostavimo, napornog i stresnog procesa i nešto naučiti o filmskoj glumi, saigri i vlastitom odnosu prema te dve značajne stavke?

Kao što sam malopre pomenula, nekada je izuzetno važno probati razne opcije. Mislim da nijedan glumac, a verujem i reditelj, nije ljubitelj kastinga. Ali upravo to je sigurnost i početak stvaranja tog kreativnog sveta za koji se dogovorimo. Imala sam ih dosta do sada, naučila sam jedino da savladam nesigurnosti i tremu. I da se brže koncentirišem na scenu, na glumački zadatak ne razmišljajući o ishodu i rezultatima. Nekada i uspem.

U jednom trenutku, nedavno, učinilo se da te nešto i nema u popularnim filmovima i serijama – da li si svesno predahnula ili ti naprosto nisu nudili nove uloge pretpostavljajući da si već zauzeta?

I jedno i drugo. Neke uloge sam preskočila, neke nisu ni došle do mene. U ovih par godina se puno snima, veliki je broj TV serija… Ponoviću ono sto sam čula a sa čime se slažem vezano za trenutnu hiperprodukciju, a to je da ipak kvantitet rađa kvalitet. Zvuči kao floskula, ali primetila sam da ima baš dobrih novih serija, glumaca, reditelja… Naravno, dobro je za nas glumce da ima posla, dosta prilika. Ali mislim da u moru svega, najviše glumci i treba da se „čuvaju“, prosto, mi smo najprisutniji i najviše se eksponiramo. Eto, ja se negde vodim time da radim ono što me stvarno zanima, ono što mi je uzbudljivo, novo i izazovno. Kao i do sada, to mi je neka osnovna vodilja pri izborima za nove uloge. I do sada sam slušajući svoju intuiciju i sebe uvek donela pravi izbor, baš zato što je samo moj.

Imaš li strah od preteranih angažmana, trošenja, sagorevanja, upadanja u manirizam?

Da, svaka nova uloga je novi početak, nova nesigurnost, tu su novi strahovi, ali i uzbuđenja. Kao što sam i rekla, kada počne rad na nečemu, nestane svaka dilema koja je možda postojala pre izbora uloge. Tada sam samo u tome i više nema mesta za vraćanje nekoliko koraka unazad. To je samo bespotrebno mučenje.

Osim u Južnom vetru 2, uskoro ćemo te gledati i u već gotovoj seriji Područje bez signala, koju si snimala u Hrvatskoj i koja je zasnovana na vrlo dobrom romanu značajnog tamošnjeg i regionalnog pisca, Roberta Perišića…

Radujem se početku emitovanja serije Područje bez signala. Mislim da će biti do kraja godine. To je nešto drugačiji žanr i priča u odnosu na većinu kriminalističkih serija koje se trenutno emituju. Jako sam ponosna na ekipu serije, na velikoj nagradi koju smo nedavno dobili (Grand Prix na festivalu Series Mania u francuskom gradu Lilu). Iako nagrade nisu presudne, tj. nisam mišljenja da to nužno znači nešto, ovaj festival serija je važan i veliki i bitna preporuka ali i nagrada producentkinji Ankici (Jurić Tilić), reditelju Dadi (Daliboru Mataniću), ali i svima nama ostalima. Bilo mi je divno raditi sa njima, sa mnogim sjajnim kolegama sa kojima sam prvi put stala u kadar. Jako su inspirativni, dobri i kreativni. Prijalo mi je novo okruženje, dobar scenario, talentovana ekipa… Pamtiću ovo snimanje i jedva čekam da pogledam svih šest epizoda, verujem da je uzbudljivo. Roman je sjajan, verovatno su ga mnogi čitali. Teško je dramatizovati dobar roman. Ali verujem da će svima biti uzbudljivo na koji način se oživljavaju ti junaci malog, nepostojećeg grada „N“.

Sve opsežnija filmografija

Jovanu Stojiljković smo do ovog trenutka imali priliku da gledamo u filmovima: Klip, Kad ljubav zakasni, Branio sam Mladu Bosnu, Bićemo prvaci sveta, Panama, Otadžbina, Južni vetar, Šavovi.., kao i u televizijskim serijama Čizmaši, Sumnjiva lica, Jutro će promeniti sve, Senke nad Balkanom, Žmurke… Deo je glumačke podele i novog, povratničkog filma Slobodana Šijana naslovljenog Budi Bog s nama.

Naslovna fotografija: Ivan Mijatović