4 najlažnije rečenice koje možete da čujete u Beogradu bar jednom dnevno: “Ja ne poznajem nikog ko…”

Život u Beogradu je pun kontrasta, neispunjenih očekivanja i netačnosti iz svih oblasti. Tačno je, recimo, da mi je ispred zgrade verovatno najlepše šetalište u gradu, ali je ta činjenica u isto vreme i netačna jer je šetalište zatrovano izlučevinama, uglavnom psećim a malo i ljudskim. Tačno je da želim da budem odgovorna prema sebi, svom automobilu i drugim vozačima ali netačno je da imam dovoljno para da kola održavam kako valja usled svih mogućih rupa koje se iznenada pojavljuju, nestaju, da bi onda ujutro osvanule na potpuno neočekivanom mestu. Tačno je da ispred moje zgrade postoji parking, ali netačno je da taj parking može da opsluži sve stanare plus posetioce i zato sada imamo komšiluk koji brani „svoja“ mesta – kartonskim kutijama, flašama, ciglama, a neko čak i šrafcigerom.

Pored nabrojanih, evo još par najnetačnijih rečenica koje sigurno čujete makar jednom dnevno:

Neće on, samo bi da se igra: Ovo ćete najčešće (jedva) čuti od vlasnika nekog pozamašnog psa koji vam je preprečio put. Jedva ćete čuti jer je vlasnik na nekih 700 metara od svog psa raspoloženog za igru, a opcija da vam nije prijatno da se „igrate“ sa njegovim psom kome su oči zakrvavile od silne želje za „igrom“ ne postoji.

Ja sam sa Miljakovca u centru za 10 minuta: Umesto Miljakovca može i bilo koje drugo naselje – Višnjička banja, Altina, dopišite po želji – od svih ćete čuti da se u grad „sjure za 10 minuta, a imaju svoj mir“. Onda sednete u kola, krenete sa Novog Beograda do centra, u kolima provedete pola sata i shvatite da je stvar zapravo veoma jednostavna – ovima sa Miljakovca vreme jednostavno leti brže nego nama ostalima.

Lux stan: Ko šta podrazumeva pod luksuzom je pitanje za sebe, ali lux stan postao je vremenom poprilično labava, univerzalna kategorija i svi znamo šta otprilike možemo da očekujemo u oglasima koji nude lux stan. To su uglavnom prostori opremljeni relativno novim nameštajem. Stolice su iz istog kompleta, dok ćete u „nelux“ stanovima uglavnom zateći rasparene, pocepane komade. Lux stan često ima i poprilično novu tuš kabinu i nekvalitetan, ali savremen kauč. U suštini, stan u kome može da se živi. Tako je „lux stan“, umesto da označava kategoriju izuzetno opremljenih stanova postao kategorija koju prvo gledamo u potrazi za zapravo normalno opremljenim stanom.

„Ja ne poznajem nikog ko to gleda­/sluša/čita“: Ta rečenica ne samo da je netačna, već ukazuje i na potpunu odsečenost govornika od realnog života, ili odsečenost od praktično svih ljudi. Računica je jasna: ono što se gleda nalazi se na komercijalnim kanalima i gledamo ga svi, većina sopstvenom voljom, manjina jer je na to primorana – ako i niste videli neku gadost na televiziji, sačekaće vas čim otvorite Tviter, Fejsbuk, Instagram ili koju već društvenu mrežu koristite. Možda imate iluziju da se samo na „vašoj“ društvenoj mreži okupljaju intelektualci koji ne gledaju i ne slušaju „to“ ali činjenica je da svi na svim društvenim mrežama prežvakavamo sadržaj „toga“. Ono što se ne gleda, ne sluša, ne čita nalazi se na opskurnim mestima poput kanala RTS 3, druge strane Gugl pretrage i u kulturnom dodatku „Politike“ – mnogo je teže pitanje ko to zaista gleda, sluša i čita.