Da li maštate da radite od kuće?

Skrolujem pre neki dan Instagram, kad mi iskoči jedan sponzorisan post. U pitanju je neki kurs, nisam se previše udubio da vidim koju veštinu su spremni da me nauče za određenu nadoknadu, ali ono što mi ja upalo u oči je fraza kojom se trude da skrenu pažnju. Fraza koju u poslednje vreme sve češće možemo da čujemo – radite od kuće. Naravno, kada neko želi nešto da vam proda, onda vam, pored obećanja da ćete biti u prilici da radite od kuće, garantuje i da ćete taj rad debelo naplatiti.

Možda su ljudi i dalje skeptični prema brojnim online kursevima i obećanjima o ogromnoj zaradi koja nas čeka čim ih završimo, ali bih rekao da ipak postoji neki konsenzus oko toga da je rad od kuće sjajna stvar. Međutim, da li je? Na prvi pogled gledano, svakako jeste. Pogotovu ako živite u Beogradu, pa odlaskom na posao gubite nemali deo dana u prevozu i haosu na ulicama, tako da radom od kuće imate više slobodnog vremena za neke druge stvari. Rad od kuće takođe ne iziskuje neko spremanje za posao, ne morate da razmišljate kako ste obučeni, našminkani, obrijani, a ako tog dana nemate neki online sastanak koji iziskuje uključenu kameru, možete da radite i u pidžami ili, još bolje, u gaćama. Vaša soba, vaš kompjuter, vaše gaće, bez kolega da vas nešto zapitkuju. Ako je sve tako, da li postoji neko ko bi tome mogao da odoli? Rekao bih da postoji, zapravo tvrdim, jer sam ja u pitanju. I to baš zbog činjenice da ste sami u svojoj sobi, za svojim kompjuterom, u svojim gaćama, bez svojih kolega.

Pre desetak godina sam mesecima radio od kuće i u početku zaista nisam video bilo kakve probleme, naprotiv, uživao sam u prednostima kojih nije malo. Međutim, kako su prolazile nedelje, a kasnije i meseci, shvatio sam koliko mi ne prija takav život. Dani su postajali isti, a kako u to vreme nisam imao porodicu, dobar deo tog jednog dugačkog dana koji se iznova ponavljao, provodio sam sam. Na papiru gledano, imao sam više vremena nego dok sam odlazio na posao, ali ključno pitanje nije koliko vremena imamo već kako ga koristimo. A ovakav život, koji je obeležio svakodnevni rad od kuće, ubijao je u meni entuzijazam i za neke druge stvari.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Moja priča o radu od kuće se, srećom, davno završila, ako ne računamo vreme kada sam, nakon pojave korone, bio na to prinuđen kao i skoro svi drugi. Kao da nas je epidemija naučila da mnogo toga može da se radi od kuće, ne samo kada je reč o poslu već i mnogim drugim stvarima za koje se do pre nekoliko godina podrazumevao izlazak iz kuće. Retko ko više ide u poštu da plaća račune, malo ko kuva kad ima dostavu hrane, samim tim ređe idemo u samoposluge, a kad i treba da idemo, tu su aplikacije i poručivanje na kućnu adresu. Više ni patike ne idemo da probamo u prodavnicama, ako znamo koji nam broj treba, uz nekoliko klikova one su za dva dana na našim vratima. Ne moramo više ni po knjige da idemo u knjižare, zašto bismo gubili vreme kad možemo da poručimo naslove koji nas zanimaju.

Sve češćim radom od kuće i online kupovinama imamo znatno više slobodnog vremena nego ranije i ključno pitanje je da li ga kvalitetnije koristimo nego što smo to činili pre deset ili dvadeset godina? Neki svakako da, ali ogromna većina i dobar deo slobodnog vremena provodi kod kuće. U onoj istoj sobi u kojoj sve imamo na nekoliko klikova. Jer kako odoleti tolikim serijama, filmovima, igricama, muzici? Tu su društvene mreže na kojima imamo toliko prijatelja, a ako smo usamljeni i partnerku možemo tu da potražimo ili još bolje na Tinderu. A ako nam to ne uspe, u istoj toj sobi imamo i utehu u vidu Pornhub-a.

Polako idemo ka tome da nam soba pruža sve, u njoj možemo da podmirimo naizgled sve svoje potrebe, ali kao da pomalo zapostavljamo iskonsku ljudsku potrebu. Potrebu da se pokrene, da vidi šta je iza ćoška. Da istražuje svet, ne kroz Google pretrage, već neposredno.

Da ne zvučim licemerno, online servisi su sjajna stvar i mnoge od njih koristim. Ne mogu reći da se sa prevelikom nostalgijom sećam čekanja u pošti dok ljudi ispred mene popunjavaju uplatnice. I da, ima fenomenalnih serija i mnoge sam sa uživanjem pogledao. Glupo je odbaciti tolike benefite koje nam život u savremenom društvu pruža, ali ključna stvar u svemu je umerenost. Suviše lako možemo da skliznemo u lenje, apatične ljude koji sve rade iz kuće. Koji i kad vide da su se ugojili od tolikog sedenja i prožderavanja hrane, do koje su došli šetnjom do ulaznih vrata, krenu sa treninzima. Online treninzima iz svoje sobe.

A sve ovo počinje radom od kuće. Koji takođe može da bude sjajna stvar, ako je umeren. Ako se praktikuje jedan ili dva dana nedeljno, što su neke firme već počele da pružaju svojim zaposlenim. Na ovaj način ljudi mogu da osete sve benefite ovakvog rada, ali kako nije svakodnevni, ne mogu suviše da se ušuškaju u tom osećaju, koji sa sobom polako vuče i sve posledice takvog života.

Svaki odlazak na posao, uz sve saobraćajne kolapse, i svaki rad okružen ljudima, uz sve svađe sa kolegama, ipak je mnogo prirodniji od celodnevnog sedenja u sobi. Čak i rasprava sa nekim ko u samoposluzi pokuša da pre nas poruči hranu na delikatesu, bliža je našoj esenciji ako joj je alternativa kliktanje po slikama hrane na telefonu. Svaki izlazak napolje je jedno novo iskustvo, jedan novi doživljaj, za koji ne postoji prava zamena u online obitavanju. Kroz čitavu istoriju živeli smo okruženi ljudima, sa njima smo sarađivali, voleli se, mrzeli, radili smo zajedno sve lepe i ružne stvari. Takav život je mnogo bliži našoj srži, jer smo svi mi, uz sve introvertnosti koje neki od nas imaju, ipak u suštini društvena bića. A društvenim bićima nije prirodno stanje da su skoro po ceo dan zatvorena u sobi.

Naslovna fotografija: Nemanja Jovanović