Gistro priče: Čuvar mačaka sa Voždovca

Nije da ću baš otkriti toplu vodu ako kažem da su ljudi uglavnom loši. Mnogo je onih koji rade stvari iz lične koristi, koji su pakosni, koji lažu, koji su sebičniji od sina jedinca s nekog crnogorskog brda i koji su licemerniji od najlicemernijih političara. Takva je većina, ali nije da su baš svi takvi. Nažalost, baš zbog te loše većine, onima koji rade nešto lepo i dobro samo zato što im se baš tako radi, često se ne veruje. Ljudi često sumnjaju da se iza njihovih poteza krije neka ćar. Teško je poverovati da u ovom tupavom „ljubi me brzo, žurim” svetu neko izdvoji vreme za nekog ili za nešto, a da ne traži ništa zauzvrat. Ova priča je o jednom takvom čoveku, koji živi tu negde na potezu između naselja Braće Jerković i Medakovića.

Rekao bih da nema posao. Uvek je tu, napolju. On hrani mačke po kraju. Kupuje parizer i pravi kućice od stiropora i ćebića. Često ih hrani iz ruke. Mačke mu znaju miris, adresu i jmbg. Pre neki dan je došao sa nekoliko kesa iz Maksija i balonom punim vode. Sipao je vodu u posude. Izvadio je peškir iz jedne kese i stavio ga u krilo. Jedna mačka je jela iz plastične posude, druga se popela kod njega. Peškir je za nju. Mazio je. Došla je komšinica. Baka. On je stavio masku. I ona je. Znaju se. Pričali su dugo. Smejali se, pričali o onom gospodinu s prvog sprata što prodaje med, opsovali predsednika dvaput, i to baka sočnije od njega. Mačke su jele i prele. Sunce je zalazilo iza toplane. Bilo je to jedno sasvim obično februarsko popodne negde na Voždovcu.

Ne znam kako se zove taj čovek, koliko ima godina, ni čime se bavi, za koga glasa, šta sluša, podržava li Ukrajinu ili Rusiju, ni da li ima porodicu, dugove, grižu savesti, čir na želucu, rupu na cipelama, ljubavnicu ili devojku koja ga laže. Ne znam ni pravi razlog zašto je toliko dobar prema mačkama lutalicama. Ali znam da je takav već dugo. Godinama. I da to ne radi ni za kakvu lovu ili slavu. On voli mačke. Njemu je stalo da budu site, da nisu žedne i da im je toplo. I to je sve. Uvek kada ga vidim s mačkama, svaki cinizam u meni zauvek umre i pomislim da nije baš bukvalno sve otišlo dođavola.

Naslovna fotografija: Photo by Agape Trn on Unsplash