Gistro priče: Januarska depresija

Januar važi za najdepresivniji mesec u godini. Ne kažu to samo ona retardirana istraživanja koja portali kače kako bi popunili prostor između ničega, već se to mnogo puta pokazalo u praksi. Tokom praznika novčanici se prazne brzo i često, tako da početkom godine većina kuburi sa lovom više nego inače. Besparica baca u bedak i ljude koji nisu skloni depresiji.

Vreme u januaru je hladno, sivo, bljuzgavo i često ostavlja utisak kao da će topli dani doći tek u oktobru. Istina, ima onih koji vole baš takvo vreme, promrzle obraze, mokre čarape i crvene uši, no oni su ipak u manjini. Januarsko vreme je slično odnosu između srpskih političara i njihovih birača – manjina likuje, većina je u depri.

U januaru se održava i tradicionalna NIN-ova nagrada za književnost. Iako je u pitanju najpoznatija literarna nagrada u našoj zemlji i jedna od najdugovečnijih, ona se sve češće pamti po sukobima nego po tome što slavi pisanu reč. To znači da sujetni pisci krajem januara po pravilu optužuju nekog za nameštanje, za seksizam, nepotizam, potpisuju besmislene peticije, po društvenim mrežama pišu „neću da se igram, to je moja lopta, idem kući”, dok u tami svojih domova čupaju kosu (ako je imaju) zbog toga što se njihova knjiga nije našla u užem izboru. Zato uvek kada pomislim na NIN-ovu nagradu, prva asocijacija mi nažalost nisu ljudi koji dobro pišu, a koji fakat čine većinu u konkurenciji, već skup frustriranih likova čiju zrelost i doslednost ćete teško pronaći i pod najdebljom lupom. Dovoljno za depru.

Ali uprkos praznim novčanicima, bljuzgavim ulicama i uvređenim piscima, januar ne mora baš uvek da bude mesec kada flertujemo sa samodestrukcijom. To pre svega zavisi od onoga što nam se dešava na ličnom planu, tj. onoga o čemu ne pišu novine, čemu se ne smeje region i što nam je često važnije nego koja partija vodi zemlju. Ako se zaljubimo, počnemo da radimo posao o kom smo dugo maštali, otputujemo na mesto gde caruje hedonizam ili dane i noći nam oboji nemoranje raznih vrsta, velike su šanse da od januara napravimo maj, na primer.

Ipak, neke stvari ne zavise od nas. Kao što se ne pitamo da li će vejati sneg ili sijati sunce, da li ćemo dobiti povišicu ili otkaz, da li će drugoplasirani pisac sa liste NIN-ovih laureata opet roniti suze na internetu zbog nepravde učinjene samo njemu/njoj, tako se i ne pitamo da li će leptiri pohoditi naš stomak, da li će nas pozvati na razgovor za posao iz snova, odnosno da li će vantelesna oplodnja uspeti iz osmog puta.

Jedino što nam ostaje je da damo sve od sebe tamo gde možemo, da budemo ljudi u koje se vredi zaljubiti, da razumemo da to što ima boljih od nas ne znači da smo najgori i da pokušamo da od našeg mikro sveta napravimo lični hram. U tom slučaju, biće manje važno da li pada kiša, sneg ili sija sunce, odnosno da li je na kalendaru januar ili maj. I onda depra može komotno da produži na neko drugo mesto.

Naslovna fotografija: Vladimir Skočajić Skoča