Gistro priče: Vreme
Pored nervoze, tenzije i jurnjave, ovaj period oko Nove godine i Božića karakteriše darivanje. Ljudi poklanjaju jedni drugima razne darove. U zavisnosti koliko nam je osoba koju darujemo važna, neko ode u prodavnicu i kupi prvo što mu padne pod ruku, neko smišlja poklon danima, neko za nekog nešto naslika, odsvira ili napiše, a neko ne poklanja nikom ništa. No, postoji li savršen poklon? Postoji li poklon kog ćemo se sećati i kada Zemlja okrene pun krug oko Sunca? Postoji. I samo je jedan: vreme.
Ne postoji ništa vrednije, ličnije i veće od toga da pronađemo vreme i potrošimo ga sa nekim ko nam znači. Svako može da ode u radnju i kupi knjigu, svako može da sakupi stare fotografije i od njih napravi album, svako može da napiše sastav ili pesmu, ali u danima prepunim jurnjave i obaveza, kada mnogi s pravom kažu da je vreme novac, nije svako u stanju da izvaga svoje prioritete, da na pijedestal stavi ono šta je po logici stvari najbitnije, odnosno da izdvoji vreme za nekog ko mu je važan. Izdvojeno vreme je mnogo velika stvar. Na osnovu toga ljudi počinju ili prestaju da se vole.
Većina ne voli da završava poslove ispred raznoraznih šaltera. To je zato što će nam tamo najčešće tražiti neki papir koji nemamo, reći da smo pogrešno popunili neku kolonu i da moramo opet do knjižare po novi dokument ili ćemo čekati da prođe pauza kojoj nikad nema kraja. To je zato što poresku upravu, MUP ili gradsko stambeno obično zabole dupe i za nas i za naše vreme. Onog ko te pušta da čekaš iznova i iznova – njega baš briga za tebe. Onaj ko ti ne daje vreme ima druge prioritete. I ti ljudi nisu važni u našim životima. Zato se i mrštimo kad treba da obavljamo neki od pomenutih poslova, zato ih valjda i zovemo „šalteruše” (premda je krivica za gubljenje našeg vremena u sistemu, ne u radnicima iza šaltera).
Ako vam je neko važan, ako vam znači, ma koliko to bilo teško, poklonite mu vreme. Nema knjige, čokolade, ni foto-albuma koji to može da nadomesti. Uvek je lako naći izgovor i objašnjenje zašto nemaš vremena. Ne budi „šalteruša”, ne vadi se na papir koji nije tu. Izdvoj ljude koji su ti važni. Pokaži im to, ne prosipaj samo prazne reči koje ništa ne znače. Jer svi ćemo mi jednom ostati bez vremena. Jednog dana ćemo svi ležati u postelji, sa infuzijom pored kreveta i sećati se lepih stvari. Gotovo je izvesno da će tada ljudi koji su nam davali vreme biti tu, pored nas i držati nas za ruku, dok se ovih koji su uvek imali izgovor nećemo ni sećati. Jer stvarno nema većeg poklona od vremena.
Naslovna fotografija: Vladimir Skočajić Skoča
