Gistro priče: Zavejana nedelja

Bila je nedelja. Padao je prvi ovogodišnji sneg. Nisam morao nigde da idem. Niko mi nije dolazio. Rešio sam da ostanem kod kuće. Hteo sam da pišem, gledam filmove na netu, da šaltam kanale na televizoru. Osim pisanja, ove dve druge stvari retko radim u poslednje vreme. Ta snežna nedelja je delovala savršeno za to.

Nakon što sam napisao nekoliko pasusa, uhvatio me popodnevni san. U stanu je bilo toplo i tiho. Zadremao sam. Nakon sat vremena čuo sam dovikivanje dece ispred zgrade. Pokušavali su da se sankaju iako je sneg bio mokar. Ustao sam i skuvao kafu. Prvo što sam primetio je da nema interneta. A onda i televizije. A onda ni fiksnog telefona, kog koristim više nego vaši roditelji. Pomislio sam da je neki kratki prekid. Pustio sam muziku i izašao na terasu da popijem kafu i gledam kako pada sneg.

Nakon dva sata bez interneta i kablovske, bilo mi je jasno da je problem ozbiljniji nego što sam mislio. Nazvao sam provajdera i saznao da je pod teretom mokrog snega neko drvo palo, pokidalo optičke kablove i da je pola Voždovca bez interneta. Ne znaju kada će se vratiti internet, verovano sutra.

Bio sam besan. Ne zato što sam zavisnik od interneta, kao što jesam, koliko zbog činjenice da je pet santimetara snega prouzrokovalo takav problem. Šta li će biti u januaru kada napada tri puta više i kada bude bilo minus deset, pitao sam se. Nije mi bilo druge nego da pustim muziku, sednem na kauč i počnem da čitam knjigu.

Nakon dva sata čitanja, seo sam opet da pišem. Knjiga koju sam čitao me je inspirisala. Dala mi je ideje kako da završim neka poglavlja koja sam počeo da pišem. Konačno sam jednom izabrao prave opcije u svom životu. Bio sam srećan što me knjiga koju čitam radi tako dobro, a još srećniji što su mi na pamet padale baš one reči koje su mi nedostajale za knjigu koju pišem. Sneg je i dalje padao.

Internet je došao tek sutra u podne. Ja sam tog dana još imao sreće, mnogi ljudi te večeri nisu imali struju i grejanje. A sve zbog nekoliko santimetara snega. Valjda tako mora biti kada su, između ostalog, i za energetiku u državi zaduženi kriminalci. Ali za mene je na kraju sve ispalo mnogo bolje nego što je počelo. Istina da nisam gledao filmove na netu, ali sam pročitao 180 strana tuđe i napisao 14 strana svoje knjige. Sve to za jednu noć. Kada sam legao da spavam osećao sam se dobro, vredno i korisno. A taj šareni kombo osećanja ne svraća u moj život baš svake nedelje. Bio sam zahvalan snegu.

Naslovna fotografija: Vladimir Skočajić Skoča