Iz Fride: „Nisi ti oprala veš, mašina ga je oprala”

Vrlo često sam u životu čula kako razni muževi izgovaraju ovu rečenicu. Oduvek me to nerviralo. Kad žena kaže „oprala sam veš”, to između ostalog znači „radila sam nešto”. Kad muž kaže „mašina je prala veš, a ne ti”, to isključivo znači „nisi radila ništa”.

Takvu nebulozu može da izgovori samo neko ko se nikad nije bavio problemom vešeraja u jednom domaćinstvu. Ali pre svega, ovde se radi o jednoj semantičkoj klopci na koju žene skoro uvek padaju.

Na primedbu „mašina je oprala veš, a ne ti”, one najčešće slegnu ramenima i slože se. Jer stvarno, mašina je prala. One su samo razvrstale prljav veš na obojen i beli, na sintetiku i pamuk, na posteljinu i garderobu, na onaj za otkuvavanje, za 60 i 30 stepeni, na vunu i svilu, itd. One su samo odabrale deterdžent, omekšivač i program, probudile se ranije da uključe mašinu po jeftinoj struji, tih par sati dok mašina pere organizovale tako da je pričekaju dok završi, da ne izlaze baš tad u šetnju, nabavku, bilo gde, da ne stoji taj mokar veš u bubnju. Kad mašina završi pranje, one samo skinu sa žice prethodno opran veš, spakuju ga i razvrstaju po ormarima, a onda onaj sveže opran stave na žicu, pažljivo, da se ne gužva, da se lepo osuši do sutra kada će ga skinuti sa žice i ponoviti celi ovaj postupak sa novom turom veša.

Znači, muškarci imaju pravo, žena nije prala, mašina je. Zašto onda žena kaže „oprala sam veš”, kao da je tobože nešto radila?

Evo ovako. Jezik je jedan nepostojan, neokamenjen sistem koji je u stalnoj interakciji sa ljudskim iskustvom i kretanjima koja se unutar njega dešavaju. Promene u stvarima, odnosima i idejama direktno se preslikavaju na jezik i on se menja. Ako pitate trogodišnjaka da vam pantomimom pokaže kako se piše, on će početi da prstićima udara nevidljive tipke u vazduhu. To je za današnju decu „pisanje”. Prvo što njima padne na pamet kad čuju tu reč, nisu papir i olovka, već tastatura i ekran. Isto tako su mnoge druge reči, razvojem tehnologije izgubile svoja arhaična značenja i dobila nova, savremena. Pošta i fascikla nisu više neke stvari od papira, to su virtuelne stvari u našem kompjuteru, mejl i folder. Glupo bi bilo da mi neko kaže da nisam poslala mejl, jer ga nisam pisala guščijim perom i ubacila u poštansko sanduče.

Isto tako, prati veš, ne znači odneti na leđima punu korpu platnenih čaršava na potok, zagaziti u vodu i trljati dok kožu sa ruku ne oguliš.

Oprati veš znači sve ovo gore što sam nabrojala. Nova definicija, istina, isključuje ruke u vodi, ali ne isključuje rad. Dosadan rad i potrošeno vreme koje sam mogla da provedem čitajući knjige i šetajući po suncu, i za koje nikome nikada neću dozvoliti da mi kaže „nisi radila ništa” jer „mašina je prala, a ne ti”.

Ne, druškane, ja sam prala. A „prati” danas ne znači isto što i „prati” pre sto godina.

Fotografije: Unsplash