Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Vino za skorojeviće i stručnjake

AUTOR: Mirjana Ognjanović 27 Aug, 2021
Pouke iz prošlosti: Vino za skorojeviće i stručnjake

Iako ističe da su u životu, pa tako i u umetnosti, najvažnije nijanse, italijanski reditelj i pisac Paolo Sorentino ipak u svojim delima često saopštava nešto što liči na konačnu presudu. Na primer, da se skorojevići i novopečeni bogataši mogu prepoznati po tome što se sa bljutavom lakoćom upuštaju u rasprave o kvalitetu i drugim osobenostima najboljih vina, kao da im je to neka društvena snobovska obaveza. Vino je tema u kojoj se takoreći i sami „penušaju“! Smatraju li da je to izraz finoće? Ili mudrosti? U svakom slučaju, Sorentino (čiji novi film „Bila je to Božija ruka“ uskoro očekujemo) u knjizi „Svi su u pravu“, crnohumorno zaključuje: „Novi bogataši su opasniji od nacista.“

Poznato je da se do zvanja enologa stiže isključivo obrazovanjem, odnosno završenim fakultetom poljoprivrede, smer enologije. Ovi stručnjaci na naučni način izučavaju vina. Postoje i drugi poznavaoci. Njih nazivaju somelijerima. Doslovan prevod ove francuske reči znači da je to osoba koja služi vino. Ta činjenica podrazumeva da je somelijer takođe i dobar poznavalac vina, kao i njegov čuvar. Čovek koji može da pruži pravi savet kada je reč o ovom alkoholnom piću.

Prvim somelijerom, bar prema dostupnim pisanim tragovima, smatra se jedan Italijan, Sante Lanćerio, istoričar i geograf, ali upamćen i kao vinar pape Pavla III, čiji je pontifikat trajao od 1534. do 1549. godine. Lanćeriova dužnost bila je da nabavlja i odabira vina za papu, ne samo kada ovaj boravi u sedištu Katoličke crkve, već i kada je na putu. Tako su za njim ostale beleške o vinima toga vremena. Da je bio izvanredan poznavalac, Sante je pokazao u pismu upućenom kardinalu Gvidu Askaniju Sforci, koje sadrži recenzije 53 različita vina. Ovi opisi predstavljaju prvi primer italijanske vinske proze, premda je ono od davnina pominjano u mnogim književnim delima. Pored ukusa i arome, Sante je opisivao i boju, kao i druge osobenosti drevnog pića. Hvalio je malvaziju, kao i toskanska vina – „vernačo“ iz San Đeminijana (vino koje pominje čak i Dante) i „nobile“ iz Montepulčana. Taj prvi somelijer koristio je izraze i prideve koji se i danas mogu naći u tekstovima enologa: suvo vino, jako, zrelo, okruglo…

„Najviše volim da pijem vino koje drugima pripada“ – govorio je grčki filozof Diogen (413–323 pre nove ere) za koga se tvrdi da je živeo – u buretu! Inače, vino je starije nego što se misli. Mnogima verovatno pred očima iskrsavaju slike raskošnih banketa rimskog plemstva. Međutim, krčazi za vino još iz doba neolita pronađeni su na planinama Zagros u današnjem Iranu: stari su oko 7000. godina i u njima se nalaze tragovi fermentisanog grožđa. Tri stotine kilometara severnije, arheolozi su pronašli prese za grožđe i bokale za vino stare bar 4000. godima. Da je neko od današnjih vinopija tada prisustvovao degustacijama, verovatno bi bio zapanjen, budući da je slast vina bila najcenjenija osobenost. Alkohol na stranu, ali vino je bilo poput najslađeg soka. U stvari, takva su bila najcenjenija i najtraženija.

Vino Nobile iz Moletpučana – izvor Wikipedia

U ranom periodu proizvodnje, ovo piće je bilo rezervisano za više staleže. Drugim rečima – za elitu, dok je narodu ostavljano pivo. Ispijanje vina (baš kao i danas, kada je reč o onim skupocenim) označavalo je potvrdu visokog društvenog statusa. Vino su voleli i Kelti, iako su ga po svoj prilici uvozili sa juga. Zanimljivo je da su ga pile sve klase tog naroda, čak i oni koji su živeli izvan zidina utvrđenja. Ipak, istini za volju, tragovi u posudama više upućuju na hranu i mleko.

„Brzo mi donesite krčag vina, pa da nakvasim misli svoje i nešto mudro prozborim“ – pisao je starogrčki komediograf Aristofan. Eh, kada bi vino uvek donosilo mudrost. Svakodnevica nas uči da je mudrost retka pojava, te da vino, na žalost, često ne može da pomogne. Čak ni ono je najbolje, koje je Robert Luis Stivenson nazivao „poezijom u boci“. Zato se čini da reči Bleza Paskala najbolje odgovaraju današnjim prilikama: „Premalo i previše vina. Ako mu ga ne daš, on neće moći da nađe istinu. Ako mu ga daš previše, takođe.“

A i klimatske promene kojima upravo prisustvujemo, naravno, menjaju ustaljena pravila među vinarima. Inače, za jednu bocu od 0,75 litara, potrebno je 1,2 kilograma grožđa (pod uslovom da je vino prirodno). Italijani, Francuzi, Španci, poznati proizvođači vina, sada su u nevolji jer grožđe zbog novonastale tropske klime, vreline i vlage – prerano zri. Ali zato vinogradi u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Norveškoj doslovno cvetaju. Ništa više nije kao pre, mada se vinska staza svakako nastavlja, A da se putevi menjaju govori i legenda iz Abruca, odnosno o njihovom ,,montepulčanu”. Priča se da Hanibal, veliki kartaginski vojskovođa, poznat po tome što je prešao Alpe na slonovima, ne bi uspeo u tom poduhvatu da sa sobom nije poneo vino iz današnjeg Abruca kojim je okrepio svoju vojsku. Istim ,,lekom od grožđa“ ponudio je i konje, a oni su odmah ozdravili od konjske šuge!

Fotografije iz naslovnog kolaža: Hedonista – slika Slavka Krunića, Sante Lanćerio – izvor Wikipedia

Najčitanije

Objavljeno je koji je trenutno najpopularniji modni brend na svetu

Lyst je aplikacija za pretragu proizvoda poznatih modnih brendova koja na kraju svakog kvartala objavljuje svoj prestižan The Lyst Index…

Dženifer Lopez zna kako se nosi slip haljina tokom jeseni!

Ništa nije teško kada radiš ono što voliš, tako bismo ukratko mogli da opišemo stil života višestrane umetnice iz naslova.…

Zabavne slučajnosti koje se dešavaju samo jednom u životu

Kako biste reagovali da hodate supermarketom i na ambalaži nekog proizvoda ugledate ilustraciju čoveka koji izgleda isto kao vi? A…

Pogledajte neverovatan performans koji je osvojio internet

Ako ste pratili zatvaranje nedavno održanih Paraolimpijskih igara u Tokiju, imali ste priliku da uživate u neobičnom performansu koji je…

Motivišite se da vežbate kod kuće

Mnogima vežbanje samo po sebi predstavlja veliki izazov. Zna da bude izuzetno naporno, oduzima dragoceno vreme i može da nervira…

Duge čizme kao mikro trend

Interesantna stvar odigravala se na nedavno održanim Nedeljama mode, na kojima su predstavljene kolekcije za proleće/leto 2022. Naime, mnoge dame…

Najnovije - Kolumne

Žena na ivici nervnog sloma: Četiri sira

Kad moj muž ode u prodavnicu i donese namirnice, izgleda kao da se u frižideru ništa ne menja. A zapravo…

Gistro priče: Mira i Pera Forever

Popodnevni saobraćajni špic. Radni dan usred nedelje. Sedeo sam u parku u Nemanjinoj ulici. Na slušalicama mi je svirao Brajan…

Ivan Tokin: Andrea

Skoro nikad ne idem sama na pijacu. Najverovatnije sam bila bar jednom sama, ali kažem vam, ne sećam se. Jutros…

Kikiriki, semenke, sport za zube: U meni je jesen

Dragi pajte, Danas sam pokušala da objasnim zašto toliko volim jesen i shvatila sam da, na koncu, to mora da…

Pouke iz prošlosti: Ljudi smrti i ljudi života

Kreni stazom duge: prati put pesme, pa će se sve što se tebe tiče, pretvoriti u lepotu. Postoji izlaz iz…

Gistro priče: Cigla

Zgrada u kojoj živim je napravljena od bele cigle. Iznad mog prozora, negde u visini sedmog sprata, nalazi se jedna…