Vakcine nisu problem, bahatost jeste

Stanje u društvu najlakše je sagledati prilikom čekanja u redovima. Potrebu pojedinaca da gaze preko drugih, laktaju se, potežu vezu i ulaze kada ne bi trebalo tada je gotovo nemoguće sakriti. Sebičnost ispliva na površinu, a čovek vrlo brzo shvati da nije svaka patologija pedantno zavedena u medicinski karton.

Simptom obolelog društva je bahatost, nuspojava je da ideali traju do prvog sukoba interesa. To je ono što je najtužnije – nema doslednosti. Ne znam nikoga ko se ne slaže da nam je potrebno više kulture, sistemskog rešavanja problema, poštovanja, pravičnosti ili iskrenosti. Kad se povede razgovor o tome, svi potvrdno klimaju glavom. Sutradan će mnogi od tih ljudi, ukoliko im nešto zatreba, razmišljati kako da dođu do cilja preko poznanstava, mimo reda i pravila, uz poklone, koju desetinu evra ili više.

Sagledavajući svoja mešetarenja i podrivanja sistema kao snalažljivost, oni su često ponosni na svoje postupke. Kad potrebu za promenama i boljim društvom gurnu pod tepih, posledice ih uopšte ne zanimaju. Ego hrane idejom „vredim onoliko koliko vrede moji kontakti“, a postupke izjavom „tako svi rade“. Tako, međutim, ne rade svi, već oni. I činjenica je da to nije niti će ikada biti u redu.

U subotu sam otišao da se vakcinišem. Posle više od dva i po meseca čekanja, konačno sam dobio poziv od eUprave. Na vakcinaciju je prvo ušlo dvoje ljudi preko reda. Jedan od povlašćenih se, pre nego što je prošao kroz ulazna vrata, domunđavao sa zaposlenima koji su bili s druge strane odškrinutog prozora.

Ljudi koji su stajali u blizini podigli su glas i verovao sam da je to opravdano, sve dok se nije ispostavilo da se nisu prijavili preko sistema. Nas koje jesmo, kasnije će prozivati sestra koja je povremeno izlazila iz objekta. Ostali su morali da se jave drugoj sestri pored ulaza, da ih pronađe na posebnom spisku imena. Ne znam da li su takvi spiskovi, napravljeni mimo eUprave, regularni. Ništa od toga zapravo ne bih znao, niti bi se o tome pričalo ispred doma zdravlja, da nije došlo do rasprave.

Posle ulaska dvoje ljudi preko reda problem je nastao i kada jednog čoveka sestra nije mogla da pronađe na spisku. Usledio je telefonski razgovor sa glavnom sestrom, a cilj je bio da se proveri otkud novajlija pred vratima i šta raditi s njim. Kada je on pokazao broj sa kog je pozvan, ispostavilo se, kako je sestra rekla, da mu je poziv upućen iz susedne opštine. Na upit, čovek nije želo da kaže ko mu je javio da dođe.

Haos u redovima poznat je svakome ko ćešće ide kod lekara ili u državne institucije. Ali, posebno je poražavajuće što su oni koji su došli nezvaničnim putem podizali glas na to što smo mi, koji smo zakazani, imali prednost da se vakcinišemo u terminu koji nam je preko eUprave i dodeljen. Ideja da ne mogu da uđu prvi, iako su se zalepili za vrata, za njih je bila neprihvatljiva. Nije im uopšte bilo važno što nemaju termin, sms potvrdu, imejl – bilo šta osim imena na magičnoj listi. Započeta je prepirka sa osobljem i red se, naravno, razbio. Dvadesetak ljudi stajalo je oko ulaza bez distance, poštovanja i razumevanja. Epidemiološka je prednost što se sve odigravalo napolju i što su nosili maske.

Fajzerova vakcina kod mene nije izazvala nikakve nuspojave, ali u njoj nikada nije ni bio problem. Posledice bahatosti i ponosnog uverenja pojedinaca da si važniji od fer igre, opasnije su i štetnije po društvo od retkih neželjenih efekata imunizacije. Zaboravimo zato na trenutak na političare i zapitajmo se da li su oni samo naš odraz u ogledalu. Šta se desilo sa nama i našim ponašanjem? Zar se društvo ne menja donošenjem odluka na individualnom nivou? Onih malih, svakodnevnih, oličenih u kulturi i dobroti?

Korona virus i njegove posledice zato nisu pobednici u kreiranju naše realnosti. Nju smo stvorili pre više decenija, kad nam je imunitet omanuo u borbi protiv onih bez obraza. Kad smo dozvolili da polusvet nonšalantno prolazi pored ljudi koji još uvek čekaju u redu poštenja. Setite se toga ako zaista stojite iza uverenja da želite promenu nabolje, jer ona dolazi samo kad bahatost izvisi i ostane sama na kraju kolone.

Naslovna fotografija: AP Illustration/Peter Hamlin