Žena na ivici nervnog sloma: Četiri sira

Kad moj muž ode u prodavnicu i donese namirnice, izgleda kao da se u frižideru ništa ne menja. A zapravo biće tu sve te bazične stvari, biće hleba, mleka, putera, nekog kačkavalja, jaja, nekih krekera ili tortilja čipsa. Frižider će izgledati prazno kao neka velika hladna katedrala, a opet ćete, ako hoćete, moći da se najedete. Sve u teoriji izgleda nezanimljivo, ali tu je od svega pomalo za svaki obrok.

Nasuprot tome, kada ja odem u nabavku, vrlo je verovatno da ću zaboraviti hleb ili mleko, ali da ću se vratiti sa nekim preskupim sirom ili čudnim voćem, za koje ne znam kakvo je kad se zaseče unutra. Ali hajde da ga probamo, kao i ove male crvene paprike punjene nekim začinima ili čips od kokosa ili ukiseljene mikrokukuruze, koji u teglici podsećaju na nakit.

Potpuno nepraktična kupovina, u kojoj uvek ima ekscesa i ekstravagancije, koja traje samo tog dana, jer sve te čudne delicije moraju da se probaju istog dana, a hleb može i da stoji. Taj hleb posebno će me obradovati za nekoliko dana kada odlučim da od njega napravim poparu, sa kozjim sirom i malo brusnica. Moji preci Hercegovci se obrću u grobu zbog tog jela, a možda i ne. Možda je i neko od njih slučajno u poparu ubacio brusnicu. Sad se po gradu služi kačamak sa četiri sira, a ko zna, možda su i preci jeli kačamak sa četiri sira, samo ne sa ta četiri sira.

Razmišljam o svima njima i o tome kako bih volela da ih vidim da probaju nešto novo i uzbudljivo, da im zasečem ovu karipsku voćku, za koju ni ja ne znam kako izgleda unutra, koje je boje i da li možda dobro ide sa nekim od ova četiri sira.

Naslovna fotografija: Ana Vučković Denčić