Žena na ivici nervnog sloma: Doživljaji
Nisam imala mnogo vremena da razmišljam o tome šta sebi želim u godini koja dolazi. Budući da ova slova pišem sa kijavicom i ispucalim ustima, moje želje su svakako zdravlje i labelo koje će konačno biti delotvorno i pod orkanima i beogradskim košavama. Ipak, kad malo bolje razmislim, osim želja koje su postale opšta mesta, upravo zbog toga što je reč o zaista najvažnijim stvarima u životu, u sledećoj godini sebi želim da budem kolekcionar doživljaja.
Želim sebi kultne ploče na pijaci za sto dinara, da nož raseče luk za neki ljuti gulaš, a ne moj prst, želim sebi lenje dane prljave kose i izmrvljenih pogačica po krevetu, zato što nikuda ne mora da se ide, i plišane rajfove kao obruče oko moje glave na projekcijama restauriranih filmova, želim sebi da mi ne beže trolejbusi, a da, ako mi ipak pobegnu na stanici bude neko koga nisam dugo videla, a sa kim volim da razgovaram, pa da se setimo nekih doživljaja iz doba neolita.
Želim iznenađujuće plaže, koje liče na površinu Meseca i dobre plejliste tajlandskih hitova, dok čekam da mi spreme tom yum supu sa škampima, koja leči prehladu već posle tri kašike. Želim da budem zamotana u ćebe, koliko i da neobuzdano plešem, u nekoj noći neonskog svetla, u noći koju ne možeš da planiraš, nego se ona samo desi. Najbolji doživljaji su upravo neočekivani, oni kada ste ostali pet sati duže u nekom gradu i otkrili mural lokalnog umetnika ili kada vam je pobegao prevoz, pa ste ostali kod prijatelja do jutra pevajući pesme iz mladosti.
U novoj godini želim da pročitam sve knjige koje revnosno brišem svake nedelje popodne, u nadi da ću im se prepustiti, evo već sledeće nedelje. Želim da naučim da pravim puslice od ruža i da budem jedna od onih zgodnih žena koje prave kolače, a ne vidi im se.
Hoću da uživam u snegu kad je sneg, a da sa oduševljenjem dočekam i svaku vrućinu u trik majici i gigantskim naočarima, nalik onim koje nose lepotice u Felinijevim filmovima. U novoj godini i vama, kao sebi, želim mnogo sreće i – više dobrih doživljaja!