Žena na ivici nervnog sloma: Španski zid

Mnogo volim Španiju i sve špansko. Zapravo, ta moja ljubav je došla preko jezika, koji smo porodično polovinom devedesetih učili, kako bismo otišli u Venecuelu da tamo živimo, jer je tata imao izglede za posao u ovoj zemlji lepih ljudi, nafte, a sada i ludila i nemira. To se nije desilo, nismo otišli, ali sam nastavila da učim jezik i onda su me mama i tata slali na kurseve tamo, da moje znanje ne bi bilo samo pasivno.

Dakle, nisu samo telenovele učinile da zavolim ovaj jezik, mada su mi, iskreno, i one pomogle da naučim neke idiome i konstrukcije. Zato me je i nerviralo kada su ove serije zvali španskim. One su bile latinoameričke, španske su na naše televizije došle nešto kasnije.

Pre španskog jezika u moj život, kao i u mnoge druge ušli su španska pita i španski vetar, i to tim redom na proslavama – prvo slano, pa slatko. Zanimljivo je da u samoj Španiji nema peciva i kolača pod ovakvim imenom, prava je enigma kako su oni kod nas dobili baš ove nazive. Bilo bi zanimljivo nekom Špancu dati da ih proba, ali mu i reći da imamo izraz španska sela.

Putujući Španijom prošla sam kroz mnoga španska sela i jedino što sam mogla da primetim da su prelepa i čista. Ni po čemu drugom nisu se razlikovala od naših. Posebno su mi lepa bila ona u španskoj Šumadiji, odakle je Almodovar, ruralna, prašnjava, a opet čarobna. Almodovar je i takvo neko selo, koliko i Madrid, jedan od mojih omiljenih gradova, sa gej četvrti Čuekom, staklenom kućom u parku Retiro, podzemnom železnicom na čijoj se udaljenoj stanici može čuti ženski glas koji kaže proxima estacion: Esperanza, što je Manu Chao iskoristio u svojoj pesmi, sa duhom prave Madriđanke glumice Sare Montiel.

Ali šta je još špansko? Španski je i zid, moderan u doba mog detinjstva. Zanimljivo je da je sada španski zid prognan iz enterijera, kao nekakav anahroni neukus. A dobro se sećam kako smo mislili da je naš španski zid uzbudljiv i dramatičan, kao Azucar Moreno koje su te iste godine sa svojim Bandidom bile hit Evrovizije.

Fotografije: Ana Vučković