40 godina kasnije, „Blade Runner” nas i dalje pita šta znači biti čovek
Šta sve čini čoveka? Način života, sećanja ili to što ne sanjaju električne ovce, zapitali su se ljudi tačno pre 40 godina, kad je prvi put pred ljude izašao film Blade Runner u režiji Ridlija Skota.
Retko kad se u istoriji dešavalo da film koji je toliko uticao na sam žanr naučne fantastike, bude toliko osporavan i od publike i kritike ali i samih autora. Sam Ridli Skot je u godinama nakon 1982. popravljao film više puta, dok ga je studio kvario. U tom odnosu nastalo je nekoliko verzija, koje su neki voleli, a neki mrzeli.
Kako već živimo i sami neku vrstu distopije, ova se ipak bazirala pored raznih nekih tehnoliških otkrića na odnos replikanta iliti androida koji su pravljeni da budu identični ljudima. Kada postanu pretnja, onda ih juri specijalna policija, ovde oličena u liku Harisona Forda iliti čuvebog Rika Dekarda, koji daje svojom ulogom dozu noir filma ovoj sf ekstravaganciji. Naravno suprotstavljen mu je jezivi vođa pobunjenika replikanata kog je odlično oživeo Rudger Hauer, a devojku u koju se zaljubljuje glumi Šon Jang, koja ni ne zna da je android.
Glavno pitanje filma je šta zaista čini čoveka, s obzirom da nastaje nova vrsta androida sa ljudskim sećanjima koji nisu ni svesni da nisu pravi, organski ljudi. Upravo Rejčel, koju tumači Šon Jang, na Voight-Kampff testu je odgovorila na stotinjak pitanja da bi Dekard provalio da je robot. Prosečno je potrebno 10ak petanest pitanja. Ono što je i FIlip K. Dik započeo u svojoj knjizi “Da li androidi sanjaju električne ovce” a nastavio Skot u filmu, je upravo pitanje o tome da li je svest ono što ljude čine ljudima.
Kraj filma i dan danas budi sve na raspravu, ne toliko zbog svoje otvorenosti, koliko zbog svega onoga što likovi radi u filmu. Roj Beti (Hauer) kao android savladava Dekarda, a onda mu pred samo svoje gašenje spašava život, uz fantastični monolog koji je Hauer imporivzovao:
I’v seen things you people wouldn’t believe. Attack ships on fire off the shoulder of Orion. I watched C-beams glitter in the dark near the Tannhäuser Gate. All those moments will be lost in time, like tears in the rain.
Čak i ako nije bio čovek zbog načina na koji je stvoren, bio je čovek kroz to koji je živeo i umro. Roju nije bilo važno šta je on tehnički, jer je pokazao humanost na kraju, kao i sve emocije i mane koje ljudi osećaju i izražavaju tokom svog života.
Blade Runner, u svojoj srži, je film o čovečanstvu. Opsednutost životinjama kroz test o ljudskosti koji rade nam govori da su životinje ustvari na rubu izumiranja zbog ljudskog neznanja i opsednutosti sobom. Toliko su opsednuti da su izmislili i novu humaniodnu vrstu, a onda krenuli da je poništavaju. Sa te strane, jezivo je koliko je Blade Runner tačan i realan danas, kad pogledamo ponašanje modernog čoveka i šta je sve spreman da uništi, samo na uštrb lagadnosti svog života.
Kao što smo rekli, film ima nekoliko verzija. Studio je isforsirao onu sa Dekardom kao naratorom, koja izgleda i zvuči nepotrebno. Sam Harison Ford se borio dugo protiv nje, ali nije mogao ništa. Smatrao je da su stvari u filmu poprilično jasne i da sama naracija obesmišljava film. I sam kraj je imao nešto kao happy end gde smo videli Dekarda i Rejčel kako beže nekim prostranstvima. Ridli Skot je prvenstveno prihvatio ove sugestije studija, da bi u director cut verziji filma konačno krenuo da pravi onakav film kakav je mislio da treba. Te 1992. je izbacio naraciju, a ubacio i scenu sna sa jednorogom, i isekao je kraj sa bežanjem. The final cut je izašao 2007. godine, u koji je vratio još neke scene koje su mu dobronamerno savetovali da izbaci dok je bio reditelj na početku karijere, kome se moglo komandovati.
I pored nezadovoljstva, svađa, mešanja studija, ovakav materijal nije mogao da bude ništa manje nego kultni i 40 godina kasnije šalje ljude u polemiku o raznim filozofskim temama. Nastavak, Blade Runner 2049. sa Rajanom Goslingom je u startu bio u nezavidnom položaju, zbog veličine prethodnika i svakako će trebati da prođe još neko vreme, da bi procenili istinski kvalitet tog filma.
Naslovna fotografija: HBO Max Promo