Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Druga potraga za dve sekunde potpunog ništavila: Kritika druge sezone serije „Euforija“

AUTOR: Zoran Janković 01 Mar, 2022
Druga potraga za dve sekunde potpunog ništavila: Kritika druge sezone serije „Euforija“

Kažu da, naravno, između ostalog, stanje euforije ili nešto nalik njoj može da izazove i prisustvo čuda ili barem uverljivih privida čuda. A druga sezona sada već planetarno popularne, a, kako će, po svoj prilici, i vreme sigurno pokazati, i široko uticajne serije Euforija, istinsko je čudo sagledavano ne samo u okvirima aktuelne serijske ponude, već i u (belo)svetskim razmerama. Iako se brzo stekne pomenuti utisak, potrebno je nešto temeljnije razmišljanje da bi se pojmile stvarne razmere tog čuda.

Naime, pođemo li od onoga što brzo i lako postaje očigledno – druga sezone ove serije kreatora Sema Levinsona, istina je, počiva na oprobanoj, zicer-sigurnoj, a neretko i iritantnoj mustri određenoj sintagmom more of the same (još više istog ili već viđenog). Ali tamo gde bi se ogromna većina hitro posklizala i ostala zarobljena u mulju manirizma i tek vešto prikrivene neinventivnosti, sin Levinson (sin Berija Levinsona, autora brojnih filmova, uljučujući i Kišnog čoveka) maestralno je uspeo da izvarira već predočeno, a da, pritom, osveži i dopuni osnovnu postavku, ostajući joj neporecivo veran.

Naprosto, druga sezona Euforije pokazuje da nije nužno sa unapred spremnim prezirom dočekivati nove a upadljivo slične „ispostave“ gotovo pa jednoglasno hvaljenih radova, jer na uzorku velikih brojeva (a taj je pristup, kanda, u temelju nekog od onih slova na natpisu Hollywood) moguće je da pred sobom zateknemo i ovo – briljantnu varijaciju na ranije ponuđeno, pri čemu je jasno da je u pitanju svesni i viši koncept a da već sada (posle samo par filmova i ove serije) o Semu Levinsonu po više osnova možemo govoriti kao o autoru prepoznatljivog pristupa i osobenog izraza.

Naravno, u neposrednom komšiluku ove tvrdnje stoji i manevarski prostor za eventualne gorke i glasne zamerke manjine, koja će ukazati da se tu zapravo igra na dobro poznate note i bez prevelikog rizika od zaokreta, akrobacija i odvažnijih odluka. Ipak, u konkretnom slučaju Euforije takve i slične zamerke ponajpre se mogu očekivati samo od onih kojima iskremno i opsežno ne prija Levinsonov pogled na svet i filmski (serijski) izraz, odnosno, od onih koji iskreno, a i to je sasvim legitmna impresija, nimalo ne osećaju ni delić magije kojom Euforija i u ovom naletu obilato zrači.

Na planu narativa i karakterizacije nema nimalo iznenađenja – ta unikatna društvena hronika sveopšteg urušavanja svega i svih diskretno je dopunjena sa par novih likova, a na nivou dominantne atmosfere i dalje imamo potragu za sinematičnim odrazom onoga što je glavna junakinja serije na početku prve sezone označila kao cilj, putem sugestivne sintagme „dve sekunde potpunog ništavila“.

Dakle, i ovde, podno suštinski tipskih postavljenih odnosa i međusobnih trenja likova, i dalje srčano bije očito tužno i izranjavano srce pripovedača koje bi da nam iznova ukaže na surovu istinu o svetu u kome je radikalni i najčešće autodestruktivni hedonizam možda i jedina potvrda za naše mlade i sluđeno-nesnađene junake da su i dalje živi, pa onda možda i nekome, pa i samima sebi potrebni.

Tu je i dalje iskreni fatalizam, mučna ali kinestetski potentna potreba za samopovređivanjem i samopotvrđivanjem (između kojih svako malo zaiskri i jezovit znak jednakosti), poput onih autodramskih iskaza ljudi koji sebi nanose bol i puštaju krv kako bi dobili uverenje da su i dalje među živiima. Euforija, radikalna u prikazu telesnog, seksualnog, kao i duha vremena, te splina i akutnih depresija… sumanuto popularna i među mladima koji, reklo bi se, nimalo ne dele slične poglede na svet i ono što im/nam u njemu izaziva neprolazni bol, jedna je od najiskrenijih serijskih priča današnjice, gde se podno te veličanstvene estetizacije oseća poptuno odsustvo kalkulanstva.

Uz to, i nove epizode Euforije bolno podsećaju na nepremostivu tugu sveta u kojima je mladima dat samo toksični prezir, pa još združen sa tipskim mladalačkim neizdržom da nastupi era kakvog-takvog smisla i kakvog-takvog spokoja na ličnom i intimnom planu prvenstveno. A ovaj svet treba razumeti i voleti koliko i kad god je to moguće, jer ljubav, konstrukt kome je tako lako sočno podsmehivati se, i dalje ostaje težnja i sila privlačnosti koja usmerava kretnje i oblikuje duše i ono što je od njih preostalo.

Na planu samog izvođenja, druga sezona je jednostavno besprekorna i u svim aspektima dovedena do najvišeg sjaja, te, suzimo li izbor na anglosaksonski deo ponude, Euforija, posle, kako nam je brzo pokazala druga sezona, dva sasvim izlišna specijala između prve i druge tranše, uz Naslednike (Succession) ostaje ubedljivo najbolja serija u ovom trenutku.

Tako da čak, kao što je, recimo, slučaj u četvrtoj epizodi ove, druge sezone, i kada krene da korene pušta impresija da smo tu svedoci izvesne kupovine filmskog i narativnog vremena, nastupi možda i najpotresniji deo čitave ove druge sezone i naporedni prikaz samotničkih plesova jedan-na-jedan Kesi (Sidni Svini), odnosno, Kala Džejkobsa (Erik Dejn) uz i dalje neodoljivo potresnu pesmu Drink Before the War sa početka karijere Šinejd O’Konor. A gde su tu Fesco, Eštrej…, i, naravno, Freskova baka?

Fotografije: HBO Max

Najčitanije

Ovo su najusamljeniji horoskopski znaci

Biti sam i biti usamljen nije isto, jer vam može biti zabavno i kada ste sami, ali kako onda razlikovati…

Maslac, margarin ili gi puter? Evo koji je najzdraviji

Ljudi se često pitaju da li je za zdravlje bolja opcija maslac ili margarin. Da je to sve češća briga…

Ovo su simptomi ciroze jetre

Hronična bolest oštećenja tkiva jetre zove se ciroza jetre. Ciroza je zapravo bolest koja nastaje kao posledica i kasniji stadijum…

Šer (76) u odelu od lateksa izašla na pistu i triput mlađe manekenke poslala kući

Malo je modnih revija zbog kojih bi Šer – da, ta Šer – ustala iz kreveta, ali Balmain spektakl u…

Zašto ponekad osetimo i čujemo krckanje u kolenima kad se saginjemo i da li je to normalno?

Da li ponekad čujete krckanje svojih kolena kada hodate niz stepenice? A kada čučnete ili trčite? Saznajte u narednim redovima…

Najnovije - Kultura

Kanski pobednik na otvaranju “Slobodne zone”

Ove jeseni, osamnaesti put zaredom, najposećeniji i najveći domaći festival angažovanog filma Slobodna zona ugostiće sve one koji žele da…

Ljudi su imali noćne more nakon ovih jezivih prizora na TV-u, ali razlog je ipak manje strašan

Neverovatno jeziva marketinška kampanja za predstojeći horor film “Smile” postala je viralna i preplašila je gledaoce u Sjedinjenim Američkim Državama.…

Stručnjaci su otkrili zbog čega žene više vole “true crime” serije od muškaraca

Užasni, prestrašni i jezivi događaji sve su češća inspiracija, za snimanje true crime serija i filmova, kojih ima na desetine…

Preminula je legendarna pevačica Loreta Lin

Loreta Lin, pevačica koja je ostavila veliki trag u kantri muzici, umrla je u 90. godini. Loreta Lin preminula je…

Olga Odanović je dobitnica “Zlatne antene” za sveukupan doprinos TV produkciji

Zlatna antena za sveukupan doprinos TV produkciji, na 12. međunarodnom Festivalu drama i serija FEDIS, ove godine biće dodeljena glumici…

Brkati momci stižu u Beograd – ostalo je još jako malo ulaznica

Zbog velikog interesovanja za beogradski koncert poznatog balkan-pank-folk benda Brkovi, poslednjih 200 ulaznica, koje su bile predviđene za prodaju na dan…