Dvojna kritika: TV serije „Little Fires Everywhere“ i „Belgravia“
Ako do ovog trenutka niste dosegli tačku poprilične sluđenosti ovom situacijom, ako vas još drži stari dobri žar za novinama iz uvek zavodljivog i uzbudljivog sveta popularne kulture, ako se, uprkos obilju tekućih i ranijih, klasičnih, kultnih, cenjenih… serija, pitate kako stvari stoje po pitanju sasvim novih radova i proizvoda, imajte na umu ovih nekoliko hiljada slovnih mesta koje upravo slede. Ovog puta u žiži će biti premijerne kraće igrane serije Little Fires Everywhere i Belgravia, proistekle iz istoimenih rado čitanih romana.
- Little Fires Everywhere
Šta: Priča ove mini-serije prati isprepletane sudbine, reklo bi se, savršene porodice iz Ričmonda (u Ohaju) i enigmatične majke i njene kćerke koje su u trenu uzburkale njihove živote.
Ko: U pitanju je serijska ekranizacija, kažu, ogromnog knjiškog bestselera Selest Ing od pre samo tri godine. Polovinu (četiri od osam) epizoda režirala je Lin Šelton, rediteljka zapaženih filmova Humpday, Laggies, Your Sister’s Sister. Glavne uloge su odigrali: Riz Viderspun (kao i u slučaju nedavnih serija Big Little Lies i The Morning Show, i ovde jedna od producentkinja), Keri Vašington, Džošua Džekson, Rozmari Devit… Na scenariju svih epizoda radila je autorka narečenog romana, što bi trebalo da garantuje neku dozu odanosti izvorniku.
I?: U pitanju je primer one posve zdrave televizije srednjeg toka, pitkog i jednostavnog izraza, prilično lakih poenti, dobrih zanatskih izvedbi, prijatna za gledanje, laka za praćenje, uz to, sa radnjom najvećim delom smeštenom u devedesetim godinama prošlog veka, što sa sobom prirodno nosi ne toliko čest dizajn i čime odudara od većine konkurentskih naslova… Tu je i primetan filmski rafinman koji je sa sobom iz domena istinski nezavisnih filmova donela Lin Šelton, koja je naraciji ovde pristupila kao da pred sobom ipak ima samo baš dugačak i razglobljen film. S druge strane, ima se ovde štošta i zameriti: Riz Viderspun, i ovde vrlo dobra, odabrala je i ostvarila ulogu koja je naprosto previše slična onome što smo ispratili u dve sezone Big Little Lies, u Malim požarima na sve strane evidentno je da ima previše zapleta i podzapleta, previše je i upadljivih i ishitrenih podudarnosti i zaokreta unutar priče, gluma mlade Leksi Andervud vidno zaostaje za svim direktnim joj partnerima, dok je uloga Rozmari DeVit premala, imajući i vidu njene mogućnosti i njena dosadašnja postignuća. Ipak, ne samo unutar ponude tzv. trilera za mame, ova serija predstavlja dostojanstven i razuman izbor za pratiti i povremeno zaista uživati.
- Belgravia
Šta: U središtu priče su događaji koji su usledili par decenija nakon čuvenog bala u Briselu održanog veče uoči početka bitke kod Vaterloa. U tom međuvremenu putanje pristiglih novobogataša, uključujući i porodicu Trenčard, ukrstile su se sa starom i oveštalom londonskom aristokratijom, a tajne iz prošlosti će, gle čuda, u najnezgodnijem trenutku isplivati na površinu.
Ko: Najvažnija referenca ovde svakako je ime Džulijana Felouza, između ostalog, i scenariste hvaljenog Altmanovog Gosford Parka, koji je nakon svoje megauspešne Dauntonske opatije, evo, hitro skrojio novu i, nimalo iznenađujuće, prilično sličnu seriju. Od krupnijih imena i prepoznatljivijih glumačkih lica tu su: Tamsin Greig, Alis Iv, Tom Vilkinson, Tara Ficdžerald, Saskija Rivs, Ela Parnel…
I?: Ovo je, nema sumnje, sasvim upotrebljiva konfekcija na poznate teme, ali osnovni problem je u trenu uočljiva formulaičnost, odnosno, činjenica da Felouz ovde nudi bezmalo potpuno isto što i u Dauntonskoj opatiji. Doduše, uz primetno manje žovijalnosti, a koja je bila jedan od ključnih aduta prethodne Felouzove serije. Ovo je primer munjevite autoreciklaže, a Felouz, na sve to, otvoreno pledira da u Belgraviju ugura dosta toga tuđeg a dobro nam znanog, te tu ima i Sage o Forsajtima, i Forstera, i Henrija Džejmsa, pa i Vilijama Trevora. Budući da je na nivou zanatske izrade ovde sve uglavnom na svom mestu, može se utvrditi da ključna falinka direktno proističe iz Felouzovog istoimenog romana, koji je, ako ćemo pošteno, zapravo roman samo u širem smislu tog pojma, budući da je u pitanju očito bio samo novelizirani scenario serije na kojoj se već radilo. Međutim, ako vas krene glad za ostrvskim kostimiranim dramama na značajne podteme oličene u sintagmi „I bogati plaču, zar ne?, Belgravia je bespogovorno pravi izbor u ovom trenutku.
Naslovna fotografija: Epix/Hulu