„Građanin Kejn” – osam decenija kasnije

Građanin Kejn, film Orsona Velsa, ove godine obeležava osam decenija od nastanka. Remek-delo sedme umetnosti koje je svoju premijeru imalo 1941. godine danas mnogi smatraju najboljim i najuticajnijim filmom ikada snimljenim.

Rat svetova – uživo

Pre dolaska u Holivud, Orson Vels je bio ubeđen da je rođen za radio i za pozorište. Postavljao je radio i scenske drame u pozorištu Merkur, imao svoju ekipu i viziju. Kada je 1938. adaptirao roman Herberta Džordža Velsa – Rat svetova, i režirao ovu radio-dramu (i bio glavni narator), mnogi slušaoci radija su poverovali da se invazija vanzemaljaca zaista događa. Izveštaji o panici koju je emitovanje drame izazvalo u američkoj provinciji bili su uglavnom preuveličani, ali je Orson Vels ostao upamćen kao „ozloglašen” autor koji ume da privuče pažnju publike.

Priča o Kejnu

Usledile su primamljive ponude iz Holivuda, i Orson Vels je krajem tridesetih godina potpisao ugovor sa RKO studijom, za čak dva filma, i dobio punu umetničku slobodu. Vels se povezao sa scenaristom Hermanom Mankijevičem, i zajedno su osmislili i napisali priču o Čarlsu Fosteru Kejnu, megalomanskom medijskom mogulu (nadahnutu životom autentičnog američkog medijskog magnata Vilijama Randolfa Hersta). 

Scenario je slikao Kejnov život – skromne početke, uspon na hijerarhijskoj lestvici, dosezanje ogromne korporativne i političke moći, emotivne krahove, konflikte i padove, starenje, otuđenost, privatne lomove… Korišćen je nelinearni narativ, a film otvara scena u kojoj Kejn umire i izgovara – rosebud (pupoljak ruže).  

Nakon smrti glavnog junaka na samom početku filma, priča se otvara tako što reporter intervjuiše one koji su poznavali Kejna u pokušaju da bolje razume njegov život i značenje poslednje reči koju je izgovorio. Ti intervjui pažljivo su isprepletani sa epizodama iz Kejnovog života, fragmentima koji su dati u nehronološkom redosledu, u flešbekovima.

Čarls Foster Kejn je beskrupulozni medijski magnat, i izdavač, koji je u jednom trenutku imao plemenitu ideju da se bori protiv korupcije, ali ga je životni uspon odveo u drugom smeru, ka osvajanju medijske kontrole. A njegova borba za osvajanje moći reflektuje se na njegovu okolinu. Slavni reditelj Martin Skorseze naveo je da je jedna od stvari koja ga fascinira u ovom filmu upravo građenje lika i slikanje čoveka koga niko ne poznaje, koji je kontroverzan, nesrećan, i za kog gledalac nema mnogo simpatija.

Filmska priča koja nedvosmisleno aludira na njegov život nije se svidela medijskom magnatu Vilijamu Randolfu Herstu (Herst je bio biznismen, izdavač novina i političar poznat po razvoju najvećeg državnog lanca novina i medijske kompanije Hearst), pa se potrudio da spreči komercijalni uspeh filma.

Nakon premijere, film nije doživeo veliku gledanost i finansijski uspeh. Tome su doprinele i otežavajuće okolnosti (odsustvo reklame i ograničeno prikazivanje), a producentska kuća je navela da složena struktura i nepostojanje privlačnog protagoniste film čine teškim za gledaoce.

Revolucionarni noviteti

Vrednost i snagu filma su odmah prepoznali kritičari. Američko udruženje kritičara proglasilo ga je najboljim filmom, a Građanin Kejn je potom imao čak devet nominacija za Oskara, iako je dobio samo Oskara za originalni scenario.

Orson Vels je imao 25 godina kada je snimao Građanina Kejna. Briljirao je u ulozi Čarlsa Kejna, iako se nikada ranije nije pojavio na filmskom platnu, baš kao i većina glumaca (Vels je na setu okupio glumce iz svog pozorišta Merkur).

Film je bio i njegov rediteljski debi. Hrabro i inventivno je upotrebio revolucionarne nove tehnike – na poseban način je koristio svetlo i eksperimentisao sa svetlošću i senkom. Snimao je iz različitih uglova, na jedinstven način se u narativnoj strukturi poigrao flešbekovima. Uz pomoć snimatelja Grega Tolanda došao je do potpuno novih rešenja –  neobičnih uglova kamere. Po prvi put na filmu je korišćen duboki fokus, odnosno – dubinski kadar. Reč je o tehnici kod koje korišćenje različitih objektiva u kombinaciji sa određenim osvetljenjem omogućava da se u jednoj sceni podjednako jasno i oštro vide i veoma udaljeni objekti u pozadini, i oni koji su u sredini, i oni koji se nalaze u prednjem planu. I drugi načini snimanja koje je Vels osmislio su bili potpuna invencija, baš kao i mnogi vizuelni i zvučni efekti (Vels je koristio iskustva sa radija, eksperimentisao je sa šminkom da bi glumce učinio starijim, koristio je istu postavku za scene u različitim vremenskim planovima…).

Muzička partitura Bernarda Hermana takođe je bila revolucionarna u svojoj dubini i orkestraciji. Vels je želeo da muzika bude deo filma, a Herman je dobio slobodu i vreme da kreira odvojene muzičke komade za određene scene.

Svi ovi noviteti su pre osam decenija predstavljali revolucionarni iskorak. Rezultat je bio svež film, drugačiji od bilo čega do tada viđenog, ostvarenje koje je postavilo standarde i pomerilo lestvicu. I bilo mnogo ispred svog vremena.

Uticaji i inspiracije

Početkom pedesetih godina Građanin Kejn je ponovo počeo da se prikazuje u bioskopima, nakon pozitivnih recenzija francuskih filmskih kritičara. Vrlo brzo je dosegao kultni status, a zatim i uticao na mnoge velike filmske autore.

Američki reditelj Martin Skorseze je često navodio da je Građanin Kejn film koji je odredio njegovu poetiku. Jednom prilikom je rekao da je, kada je gledao ovaj film na televiziji, prvi put postao svestan montaže i položaja kamere. Kasnije je tehnike Orsona Velsa i sam koristio u svojim filmovima – uz pomoć kamere i različitih uglova snimanja dočaravao je specifična osećanja i atmosferu.

Građanin Kejn je uticao i na mnoge druge velike savremene reditelje – Vudi Alena, Stenlija Kjubrika, Denisa Arkanda, Pola Šredera, Pola Tomasa Andersona, Sema Mendeza, braću Koen, Frensisa Forda Kopolu, Ridlija Skota, Stivena Spilberga…

Film bez rimejka

Hrabro umetničko ostvarenje Orsona Velsa, univerzalna priča o moći, vlasti, korupciji, ljudskoj prirodi, i ljudskim ograničenjima donela je svetskoj kinematografiji posebnu filmsku magiju. Film je ocenjen i kao najuspešnije debitantsko ostvarenje u istoriji svetske kinematografije, i okarakterisan kao izuzetan film čiji bi rimejk bilo nemoguće snimiti.  

Građanin Kejn se našao na prvom mestu originalne liste najboljih američkih filmova ikad snimljenih. Ova lista Američkog filmskog instituta je objavljena 1998. godine, a oblikovana je glasovima 1500 različitih filmskih autora (na drugom mestu se našao film Kazablanka iz 1942. reditelja Majkla Kertiza, a na trećem Kum Frensisa Forda Kopole iz 1972). Američki filmski institut je Orsonu Velsu Nagradu za životno delo dodelio 1975. godine. Slavni reditelj umro je 1985. godine.

Fotografije iz naslovnog kolaža: By William Rose – Scan via Heritage Auctions wikipedia; By RKO Radio Pictures, Alexander Kahle – International Photographer