„Južni vetar“ ponovo duva

Srbi su konačno naučili da prave serije. Južni vetar je dokaz toga. Naravno, kvalitetnog igranog televizijskog programa bilo je i ranije, u prošlom veku, da bi se priključak sa svetom definitnivno izgubio početkom dvehiljaditih kada je TV produkcija u Srbiji postala sinonim za jeftino i brzopotezno. U poslednjih nekoliko godina to se, srećom, polako ali sigurno menja. Aktuelna serija Južni vetar, u datom kontekstu, svakako spada u ono najbolje što srpska TV produkcija u ovom trenutku ima i može da ponudi.

Uspeh serijske verzije Južnog vetra nije sticaj okolnosti ili slučaja. Temelji su postavljeni još 2018. godine kada je u naše bioskope stigao istoimeni film u režiji Miloša Avramovića. Za mnoge sasvim neočekivano, ovaj akcioni triler postao je ogroman hit koga je u Srbiji pogledalo oko 600.000 gledalaca, a taj broj je i veći ako se u računicu uključe i druga tržišta. Nakon takvog gromoglasnog uspeha, nastavak je postao neminovnost. Okupivši veći deo ključnih saradnika sa kojima je radio na filmu (scenarista Petar Mihajlović, direktor fotografije Ivan Kostić, montažerka Milena Predić, scenografkinja Jovana Cvetković, kostimografkinja Jelena Đorđević), Avramović je pristupio radu na seriji koja će, kako je obećano, predstavljati most između prvog i drugog bioskopskog filma.

Serija Južni vetar sastoji se od 14 epizoda, od kojih je do sada deset već emitovano. Prve četiri epizode su, zapravo, rasparčan film sa nešto malo produženih i dodatih scena, u biti ono što smo već imali prilike da pogledamo na velikom ekranu. Preostale epizode donose sasvim novi sadržaj i gledano sa dramaturške strane predstavljaju nastavak priče na koji smo čekali, sa radnjom smeštenom nekih pet godina nakon događaja opisanih u filmu. Maraša na početku pete epizode zatičemo u zatvoru, gde je stekao reputiaciju opasnog i bespogovornog momka. Za to vrema Car, naravno uz Baćinu pomoć, nastavlja posao sa drogom. Nakon što bude pušten na slobodu, Maraš, sada otac, pokušava da se ne vrati starim porocima i to mu (bar do desete epizode) nekako i polazi za rukom. Naravno, jasno je da to neće moći još dugo tako, imajući u vidu da su njegove veze sa srpskim podzemljem jake i teško raskidive. A u Beogradu se sprema sukob dva narko klana u koji će naš junak, hteo to ili ne, biti uvučen.

Avramović i Mihajlović ne štede svog glavnog junaka. Nimalo. Pet godina kasnije, sve se promenilo. Maraševu majku Anđelu odneo je rak, a otac Lazar je nakon šloga nesposoban da se sam brine o sebi. Brat Nenad je u inostranstvu, a nekadašnja devojka i majka Maraševog deteta, Sofija, sada je u novoj vezi. Car, Marašev oslonac i „drugi otac“, zapao je u brojne probleme: sve je stariji, umorniji i nezadovoljniji, sa velikim problemima kod kuće i na poslu. Jedino je Baća ostao ona ista budala, veseo, hirovit i nepromišljen, u stalnoj potrazi za „kombinacijama“ svih vrsta. Scenaristički tim Mihajlović-Avramović polako gradi svoju priču, nimalo ne žureći. Može im se. Pobrojani likovi već uživaju kultni status i gledaoci su spremni da provedu duže vreme sa njima, da ih bolje upoznaju. U suštini, novosnimljene epizode (5-14) imaju dramaturšku strukturu filma koji umesto tri traje deset sati (zato bi najbolje bilo da se gledaju odmah jedna za drugom, u dva cuga od po pet sati, što jednonedeljno emitovanje na RTS-u ne omogućava). To dodatno vreme koristi se za podrobnije upoznavanje sa starim i novim likovima.

Da li su svi ti narativni rukavci neophodni? Nisu, mada ih je uglavnom veoma zabavno gledati. Isprva nije najjasnije kude sve to vodi, ali, srećom, dijalozi i gluma su odlični, što pomaže da se održi pažnja. Kako epizode odmiču, situacija se komplikuje. Centralni zaplet sezone počinje jasnije da se pomalja tek u epizodi broj devet, negde oko polovine novosnimljenog. U odnosu na film, serija donosi primetno žanrovsko pomeranje. Umesto akcionog trilera dobijamo dramu sa elementima akcionog trilera, ali sa prilično jasnim nagoveštajem da će završne četiri epizode sadržati obilje akcije po kojoj je Južni vetar prepoznatljiv a koja je, uglavnom, izostala iz epizoda 5-8.

Zamena glumca koji tumači lik Cara, verovatno ste primetili, izazvala je dosta polemike na društvenim mrežama. Umesto Dragana Bjelogrlića, koji ga je otelotvorio u filmu (pa samim tim i u prve četiri epizode serije), u Careve cipele je od pete epizode ušao Predrag Miki Manojlović. Car je veoma popularan lik (njegova replika „Pa, malo je i moj“ ušla je u svakodnevnu upotrebu) i ova promena mnogima nije legla, što je i razumljivo. Opet, kada je tako već moralo biti, Manojlović je zaista dostojanstven izbor za zamenu. Istina, njegov Car je drugačiji, oronuliji i pregažen životom, ali tako je ovaj lik i napisan u novosnimljenim epizodama. Zanimljivo je da je pored Cara „zamenjena“ i njegova čitava porodica, žena i sin (Anita Mančić umesto Nele Mihajlović, Milan Kolak umesto Filipa Hajdukovića), ali to su manje uloge i to toliko ne skreće pažnju. Najvažnije od svega jeste da je Miloš Biković i dalje u naponu, spreman da u glumačkom pogledu pokaže i ono što ranije nije, a to je, imajući u vidu da je njegov Maraš noseći lik, od ključne važnosti za krajnji efekat. Treba istaći/pohvaliti Miodraga Radonjića koji je, uz rediteljsko-scenarističku pomoć, iskoristio dodatnu minutažu da svog Baću unapredi u sveopšteg favorita, pa čak i da od Maraša „ukrade“ deo slave (Baćino „Puslice, koliko ćeš Srpčića da mi rodiš?“ preti da pomrači slavu replike „Pa, malo je i moj“). Miloš Timotijević, Jovana Stojiljković i Hristo Šopov očekivano su dobri (mada vremenski ograničeni), dok se Bogdan Diklić izvanredno izborio sa izuzetno zahtevnom ulogom.

Novih likova ima napretek, pa će biti zanimljivo pratiti njihovu sudbinu. Ko će „preteći“ da se pojavi u filmu Južni vetar 2, a ko će „karijeru završiti“ do kraja sezone? Videćemo. Ljubomir Bandović se primetno dobro zabavlja kao novi glavni (?) negativac Vasilije Đurašinović (sve to uz pomoć Tamare Krcunović, ovoga puta zadužene za komično olakšanje), a važan dodatak Maraševom enturažu predstavljaju Mladen Sovilj kao Drka i Ivan Mihailović kao Sin. Tu su i novi gosti iz inostranstva (kao, na primer, Paskvale Espozito), pošto Južni vetar ovoga puta i bukvalno duva na sve četiri strane sveta, od Bolivije do Italije; kao i veoma široka galerija epizodnih likova od kojih neki (za sada) i nemaju previše veze sa centralnim tokom priče. Serija, inače, nije prošla bez učešća bar jednog Bjelogrlića. Važnu epizodu ima Aleksej, sin Dragana Bjelogrlića, koji tumači Lepog, tinejdžera koji nakon krvave pobune preuzima vođstvo nad bandom maloletnika (u tim scenama koje se vrte oko mladog Bjelogrlića i Nikole Pejakovića, Mihajlović i Avramović pokazuju koliko umeju da budu beskompromisni u svojoj viziji).

Do kraja sezone ostale su još četiri epizode, te će od njih zavisiti i kakav će biti konačan utisak. Došao je trenutak u kome se sve lomi: figure su postavljene na šahovskoj tabli i vreme je za veliko finale koje, nadajmo se, neće razočarati. Za nekih mesec dana ćemo znati baš sve, a onda će kucnuti čas da se još jednom podvuče crta. Sve opcije su još otvorene i to je dobro, otvara mogućnosti za brojna iznenađenja. Radujem se onom što sledi, do sada već čvrsto uveren da su Maraš i družina u sigurnim rukama.

Fotografije: Promo