Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Kako je Netfliksov „Veštac“ začarao gledaoce širom sveta

AUTOR: Đorđe Bajić 22 Jan, 2020
Kako je Netfliksov „Veštac“ začarao gledaoce širom sveta

Nezaustavljivi Netfliks je 20. decembra 2019. godine publici predstavio svoj novi adut – prvu sezonu nestrpljivo iščekivane serije Veštac. Pasioniranim čitaocima epske fantastike ovaj naslov nije nepoznat – Saga o Vešcu je već godinama rado čitana, kako u svetu, tako i u Srbiji. Poljak Andžej Sapkovski je o avanturama vešca Geralta od Rivije počeo da piše početkom 90-ih i ovim junakom se predano bavio do kraja te decenije stvorivši izuzetno popularno sedmoknjižje: dve zbirke pripovedaka i pet romana. Popularnosti je doprinela i kompjuterska igra zasnovna na Sapkovskovim delima, a posebno njen treći deo iz 2015. koji se i danas rado igra. Sapkovskog je u Srbiji 2012. godine počela da objavljuje novosadska Čarobna knjiga, pa je na srpskom dostupan veći deo njegovog opusa (Saga o vešcu i Husitska trilogija, kao i zbirka Maladi), tako da je poljski pisac već dobro poznat i na ovim prostorima. Na sve to se sada nadovezuje Netflikosva serija koja je za svega mesec dana od premijere postala apsolutni hit svuda u svetu. Kako to već obično biva, ekranizacija je podgrejala zanimanje za knjige (Poslednja želja i Mač sudbine, zbirke priča na kojima je zasnovana prva sezona serije, trenutno su najprodavanija izdanja Čarobne knjige), a belokosi Geralt od Rivije je za kratko vreme postao planetarno prepoznatljiv, gotovo podjednako kao njegovi „rođaci po frizuri i žanru“ – Deneris Targarjen iz Igre prestola i Leogolas iz Gospodara prstenova.

Netfliks ekranizuje Vešca

Nakon velikog uspeha Igre prestola i njenog neslavnog završetka, javila se potreba za novim fantazijskim serijskim sadržajem. Netfliks je, pretpostavljam, zato i otkupio prava za Vešca, serijal koji je pre svega popularan u Evropi, ali koji je posedovao neosporan potencijal da bude prijemčiv i gledaocima u Americi. Zadatak da literarni svet Sapkovskog pretoči u pokretne slike pripao je televizijskoj scenaristkinji i producentkinji Loren Šmit Hisrič, ženi koja je tokom svoje gotovo dvadesetogodišnje karijere dala doprinos brojnim gledanim serijama (Zapadno krilo, Privatna praksa, Moć i druge). Šmitova je već sarađivala na Netfliksom na Derdevilu i drugim serijama, pa  je ovoga puta dobila priliku da se okuša kao vođa projekta, tzv. šouraner. O televizijskom Vešcu počelo je da se piše početkom 2018. kada je najavljeno da će naslovnu ulogu tumačiti Henri Kavil, u to vreme sveže penzionisani Supermen. Po premijeri, Veštac je izazvao dosta kontroverze i podeljenih mišljenja (uključujući i neke prilično brutalne napade od strane pojedinih kritičara), ali je veoma brzo postao hit i jedna od najgledanijih serija u 2019. godini, iako je premijeru doživeo na njenom izmaku. U čemu je tajna Veščevog uspeha?

Kako je Veštac pobedio svoje kritičare

Loren Šmit Hisrič, Henri Kavil i Netfliks sada zadovoljno trljaju ruke, mada je neposredno nakon premijere izgledalo da će Veštac biti krupan promašaj – barem sudeći po brutalnim kritikama koje su preplavile internet nedugo nakon što je osam epizoda prve sezone postalo dostupno za gledanje. Seriji se zameralo dosta toga, uključujući neoriginalnost (poređenje sa Igrom prestola – na štetu nove serije), nepreglednu naraciju (mnogi nisu shvatili o čemu se u Vešcu tačno radi zato što nisu pažljivo gledali), mizoginiju (gole ženske grudi kao večni „kamen spoticanja“ u pojedinim krugovima)… Na meti kritike se našla čak i seda perika koju je nosio Kavil i koja je postala predmet brojnih šala i podsmeha, u stilu „Legolas prop’o“… Iskreno, sve te negativne kritike su me pomalo pokolebale, ali sam ipak pristupio gledanju trudeći se da imam što manje predrasuda. Pogledao sam prvu epizodu i zaista… nisam baš bio oduševljen. Zatim je na red došla druga, pa treća. Ponovila se ista svar. Kavil je bio sjajan kao ćutljivi Geralt (kakva pojava!), ali mi sveukupno tu nešto definitivno nije štimalo. Srećom, nisam odustao. Ispostavilo se da je Veštac mnogo, mnogo inteligentnija i zahtevnija serija nego što mi je izgledalo nakon dve-tri odgledane epizode. Narativ je, naime, iznenađujuće komplikovan za seriju od koje se očekuje pravolinijski razvoj događaja. Prve dve epizode uvode tri noseća lika: vešca Geralta, princezu Ciri i čarobnicu Jenefer, s tim da se njihove priče (barem u početku) ne prepliću, već predstavljaju tri zasebne narativne linije. Pošto nisam čitao knjige pre gledanja serije, izvukao sam pogrešan zaključak da se ova tri narativna toka dešavaju istovremeno – što je, ispostaviće se, bilo potpuno pogrešno. Gledajući Vešca, uživao sam u Kavilu i akcionim delovima (kršni Englez je zaista izvanredan s mačem), s tim da mi taj razglobljeni narativ nikako nije prijao. Tek u četvrtoj epizodi sam shvatio da sam na loš način sagledao viđeno, te da se Geraltova, Jeneferina i Cirina priča odigravaju u tri različita, međusobno prilično udaljena vremenska razdoblja (vešci i čarobnice žive mnogo duže od običnih smrtnika i stotinama godina zadržavaju svoj mladolik izlged). U tom trenutku je prestala da mi smeta ta narativna „raštimovanost“. Sve je leglo na svoje mesto i mogao sam da uživam. A uživao jesam. I nisam bio jedini. Pozitivne reakcije su na društvenim mrežama i internetu počele da potiskuju negativne i sve se preokrenulo. Veštac je od gubitnika postao pobednik.

Veštac nije nova Igra prestola

Ne sporim, ima Veštac svojih mana – iako se neosporno radi o skupoj seriji, kompjuterski efekti nisu uvek vrhunski, što je evidentno još od prve scene. Na veščev svet se treba navići – dodirne tačke sa Igrom prestola postoje, ali su Martin i Sapkovski pisci sa dva potpuno različita pogleda na svet. Igra prestola je od početka do kraja smrtno ozbiljna. U Vešcu toga nema, ne u toj meri. Ponovo je u pitanju sadržaj za odrasle – lete glave i ima golotinje/seksa – mada bez one martinovske mizantropije koju sam voleo u Igri prestola, ali koja ne bi pristajala Vešcu. Loren Šmit Hisrič je dosta reskirala sa prvom sezonom, s tim da se rizik isplatio: ovih osam epizoda služe da bi se gledaoci upoznali sa likovima i svetom u kojem oni obitavaju, kao i da se priviknu na ton. Ako bismo već poredili, Veštac je po postavci bliži serijama kao što su Zina: Princeza ratnica i Herkules, pa čak i sa aktuelnom Predstražom koja se snima u Srbiji. Komični elementi i uživanje u avanturi su u Vešcu veoma važni, što je prisutno i kod Sapkovskog sa čijim sam se pisanjem u međuvremenu upoznao.

Od zbirke priča do serije

Šmitova je, sudeći po ovom uzorku, verno pretočila knjiženu priču u filmsku. Zbirke pripovedaka Poslednja želja i Mač sudbine služe kako bi se čitalac uveo u svet vešca i njegovih magičnih suparnika/saveznika, te za predstavljanje glavnih likova. Isto važi i za prvu sezonu serije. Iz zbirke Poslednja želja adaptirane su priče: Veštac (treća epizoda), Manje zlo (prva epizoda), Pitanje cene (četvrta epizoda), Kraj sveta (druga epizoda) i Poslednja želja (peta epizoda), koje sve predstavljaju zaokružene Geraltove avanture. Iz prve zbirke neiskorišćene su ostale samo dve priče – Zrno istine (varijacija na priču o Lepotici i Zveri za koju se već šuška da će biti adaptirana u drugoj sezoni) i okvirna priča Glas razuma koja će, siguran sam, u nekom obliku biti inkorporirana u sledeće sezone pošto se u njoj pojavljuje važna Geraltova saveznica – sveštenica Neneke. Iz zbirke Mač sudbine u seriju su pretočene priče Granice mogućnosti (šesta epizoda) i Nešto više (sedma i osma epizoda). Loren Šmit Hisrič je u seriju uplela i elemente iz drugih priča iz Mača sudbine: iz Komadića leda je preuzela lik maga Istreda koji je veoma važan u narativnom kraku koji se bavi Jenefer i njenim razvojnim putem od grbavog devojčurka do moćne, seksepilne čarobnice. Iz Večnog plamena su za Cirin narativni krak preuzeti dupleri – rasa magičnih bića koja mogu da menjaju oblik, dok je naslovna priča Mač sudbine iskorišćena u izmenjenom obliku: Ciri se u seriji prvi put sa šumskim drijadama sreće nakon pada Cintre, dok se u pomenutoj priči taj susret odigrava godinama pre toga i bez Geraltovog učešća (što znači da se odlaže i prvi susret vešca i princeze). Ono što je najvažnije jeste da su scenaristi pažljivo čitali predložak i da su, bez obzira na izvesna pomeranja i izmene, nastojali da sačuvaju suštinu i ton proze. A to je od svega i najvažnije. Serija zbog svoje vizualnosti ima i određene prednosti u odnosu na knjigu: druga bitka za Soden i pad Cintre su u priči Nešto više dati samo u kratkim retrospekcijama, dok u svojoj filmskoj formi dobijaju na razrađenosti i spektakularnosti. Baš kako i treba.

Osnaživanje ženskih likova i trubadurski humor

Zamerati Vešcu da je mizogin je potpuna budalaština, pošto Sapkovski svoje ženske likove piše sa velikom pažnjom i ljubavlju, a to se prenelo i na adaptaciju. Za razliku od priča u kojima je Geraltova dominacija apsolutna, serija zapravo ima tri noseća junaka, jednog muškog i dva ženska. Loren Šmit Hisrič je posebnu pažnju posvetila likovima Jenefer i Ciri (glume ih sveža lica – Anja Čalotra i Freja Alan, obe veoma upečatljive u poverenim im rolama) koje su seriji podjednako važne kao i sam naslovni veštac. Ciri i Jenefer su sjajno dočarane i u pripovetkama, ali se u njima samo povremeno pojavljuju (to posebno važi za princezu). Serija to menja i dobro je da je tako, pošto su obe junakinje od ključnog značaja za ono što će se dogoditi u Krvi vilenjaka (prvi roman u sedmoknjižju koji će, već je najavljeno, poslužiti kao osnova za drugu sezonu serije). Naravno, pojedine situacije i događaji su detaljnije i potpunije prikazani u prozi Sapkovskog. Geraltova romansa i sukob sa Renfri u prvoj epizodi, na primer, nema onu višeslojnost koju poseduje priča Manje zlo. Sličnih primera ima još. No, dobro… Adaptacija je uvek svojevrsni kompromis i drugačije i ne može. Ono što je ovde važno pomenuti jeste da Andžej Sapkovski zaista odlično piše, a razmera epskog (brojni obračuni sa čudovištima i spektakularne bitke), komičnog (često oličena u liku Geralotvog pajtaša Nevena koji se u seriji zove Džaskijer) i emotivnog (Geraltov turbulentni ljubavni odnos sa Jenefer, te njegova očinska osećanja ka Ciri) je savršeno izbalansirana. Pojedine priče su izuzetno dirljive, a sve su veoma uzbudljive i krcate najrazličitijim čudima. Zato serija i knjige lepo idu zajedno, dopunjuju se i prepliću, međusobno se ne potirući bez obzira na određena razmimoilaženja.

Jedno je sigurno: Veščeva budućnost je svetla

Druga sezona Vešca je već odobrena, a po svemu sudeći i treća. Loren Šmit Hisrič je obznanila da je razradila plan za sedam sezona, što i ne čudi pošto materijala ima napretek – Sapkovski se za to pobrinuo. Zbirke priča su (praktično) istrošene, pa će nove sezone u narativnom smislu biti konvencionalnije – svaka će biti zasnovana na po jednom romanu iz serijala, a događaji će se (uglavnom) odvijati hronološki. U tom kontekstu, prva sezona je priprema za ono što dolazi: upoznali smo se sa svetom i glavnim junacima, a centralni zaplet koji se vrti oko Ciri tek sledi. Zrno istine iz zbirke Poslednja želja će, kao što sam već najavio, postati deo druge sezone (priča se da će u ovoj epizodi važnu ulogu tumačiti riđobradi Kristofer Hivju – norveški glumac poznat kao Tormund iz Igre prestola), tako da iz prve dve knjige ostaje samo jedna krupna priča koja nije iskorišćena – Malo požrtvovanja iz Mača sudbine. U ovoj priči se pojavljuje Esi Daven, zvana Okce, jedan veoma ljubak i živopisan lik, pa ne sumnjam da će se ova vragolasta trubadurka i Nevenova prijateljica/rivalka pojaviti u nekoj od sledećih sezona. Mogućnosti su zaista neograničene. Ono najuzbudljivije u vezi sa Vešcem jeste da ono najbolje tek dolazi. Ostaje nam da čekamo drugu sezonu koja se upravo priprema i koja će pred publiku stići početkom 2021. godine. Do tada, tu su knjige da prekrate čekanje i utole radoznalost.

Fotografije: Netflix

Najčitanije

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Namestili ste klimu da greje, a ona uporno hladi, evo u čemu je problem

Jesen je zvanično počela, a poslednjih malo više od nedelju dana bili smo svedoci naglog pada temperature, zbog čega su…

Najnovije - Kultura

Preminuo reper Kulio

Sinoć je preminuo Kulio, američki reper čiji je najveći i najprepoznatljiviji hit bio Gangsta’s Paradise. Kulio, čije je pravo ime…

Najbolji muzički spotovi koje su radili poznati reditelji

Muzički spotovi su jedna posebna vrsta umetnosti i ponekad su toliko čuveni da prevaziđu samu pesmu, a razlog za to…

Dejv Batista je zvezda novog psihološkog horora M. Najta Šamalana (TREJLER)

Studio Universal Pictures objavio je prvi trejler za film Knock at the Cabin, novi psihološki horor majstora žanra, M. Najta…

Radovi strip autora Anđele Janković i Leopolda Pridona na 8. Nova Festivalu

Osmo izdanje Nova Festivala, posvećenog savremenom strip stvaralaštvu, biće otvoreno 4. oktobra u 19 časova u Galeriji Bate Mihailovića u…

„Pećina” italijanskog reditelja Mikelanđela Framartina u bioskopima od 29. septembra

Poznati italijanski reditelj Mikelanđelo Framartino se nakon ćutnje od skoro deset godina i velikog uspeha filma Četiri puta (Le Quattro…

Stigao je „Vagabond”, nova prestižna strip edicija Najkule

Izdavačka kuća Najkula iz Beograda predstavlja novu prestižnu ediciju Vagabond, zamišljenu kao nešto čime bi svaki ljubitelj i kolekcionar stripa…