Kritika filma „The Suicide Squad“: Zabava koja ne unosi drastičnu pometnju u oveštale standarde

Kad je pre sedam godina režirao film Guardians of the Galaxy, reditelj i scenarista Džejms Gan je gotovo preko noći prešao put od drugoligaša do jednog od najzanimljivijih i najpoželjnijih filmadžija u Holivudu. U sve anemičniji svet Marvelovih superherojskih blokbastera, zasnovanih na stripovima, uveo je neponovljive likove, uvrnuti humor, istančani osećaj za muziku i dobre montažne rezove.

Sve je to prisutno u njegovom novom filmu The Suicide Squad, još jednoj ekranizaciji stripa i labavom nastavku gotovo istoimene avanture iz 2016. godine. Kao u prvom delu Dejvida Ajera, sijaset ozloglašenih zatvorenika sa posebnim moćima dobija neobični radni zadatak i u Ganovoj viziji.

Od ključnih starih likova zadržani su samo luda Harli Kvin (Margo Robi) i uzorni pukovnik Fleg (Džoel Kinaman), koji su sa pet novih antijunaka poslati u izmaštanu ostrvsku zemlju Korto Malteze. Pre nego što zaustave dugogodišnji tajni eksperiment, mnogi od njih će poginuti, pokušati da oslobode saborce kojima oslobađanje, zapravo, nije ni potrebno i suočiti se s vanzemaljskim čudovištem posprdnog izgleda.

The Suicide Squad se poslednjih dana okiva u zvezde uprkos navedenoj površnoj premisi. Mogla bi se pronaći tri razloga za to. Prvi je poređenje s Ajerovim unakaženim prethodnikom, čija je reklamna kampanja bila mnogo bolja od onog što smo videli u bioskopu, pa je toplo dočekano što je Gan višestruko prebacio staru normu. Drugi je njegovo poigravanje komercijalnim kanonom. On ne beži od obrta, eliminacije glavnih junaka, prikazivanja krvi i umetanja flešbekova kad im nije ni vreme, ni mesto. Treći razlog za lovorike verovatno se krije u tome što je The Suicide Squad deo prilično traljavog DC univerzuma, koji večito kaska za Marvelovim kvalitetom. Pod takvim okolnostima se i prosečno dobro ostvarenje, kao u slučaju filma Wonder Woman, uzdiže u nebesa i predstavlja poput remek-dela.

Šta su mane? Pre svega, posustalo se u karakterizaciji likova. Junaka je previše i svedeni su na gegove, kao kada depresivac sa ubojitim tufnama (Dejvid Dastmalčijan) vidi majku svuda oko sebe, ili kada Nanaue, humanoidna ajkula (glas Silvestera Stalonea), u meduzi sličnim bićima prepozna nove prijatelje. Mimo takvih epizoda likovi gotovo da ne postoje. Kratke segmente iz sopstvene prošlosti obično sami deklamuju ili to u njihovo ime radi neko drugi. Zato kada počnu da ginu, što bi trebalo da bude oličenje Ganove autorske hrabrosti i slobode, nema dovoljno materijala za izazivanje snažnog emocionalnog odgovora kod gledaoca, ključnog za uspeh svakog filma. Kako su jednako nerazrađeni i pukovnik Fleg i mlada ukrotiteljka pacova (Danijela Melkior), dok je odnos glavnog junaka Bladsporta (odlični Idris Elba) sa Mirotvorcem (Džon Sena) mnogo puta prežvakana karikatura o takmičenju u broju ubistava, može se reći da je najviše profitirala Harli Kvin.

Gledaoci koji nisu upoznati sa Ajerovim prvim delom neće saznati ko je Harli i šta je doživela ranije, ali je tema njene ženske nezavisnosti sada mnogo bolje obrađena nego u filmu Birds of Pray, koji joj je bio u potpunosti posvećen. Kliše muško-ženskih odnosa Gan je izvitoperio pomoću predsednika Lune (Huan Dijego Boto), kom je dao set tipičnih holivudskih ženskih atributa. Muškarac je tako postao neko ko u kupaćem kostimu zanosno izlazi iz bazena, bazira svoju privlačnost na zategnutom telu i lepoti i biva nazivan romantičarem. Luna je homme fatale, ali je žena pametnija i fatalnija. Sekvenca je infantilna, zavodi gledaoca stereotipima, ali joj obrt daje težinu.

Kako je kaljanjem obraza politike Sjedinjenih Američkih Država donekle izbegnut i dosadni američki patriotizam, uobičajen u visokobudžetnoj produkciji ovog tipa, Gan je opšta filmska mesta umereno iščašio i prilagodio svojoj duhovitosti. Rezultat je zabavan film dobre strukture, čije šale ne funkcionišu uvek (prisetimo se dijaloga o penisima na plaži) i ne unose drastičnu pometnju u oveštale standarde.

Posle filmova kao što su Watchmen, Kick-Ass, Deadpool, Thor: Ragnarok, pa i Ajerov Suicide Squad, Ganovo neuobičajeno prelistavanje stripa u bioskopu više ne ostavlja isti utisak svežine i revolucionarnog pristupa. Kome je stalo do snažnije dekonstrukcije superherojskog mita utehu će zato ipak morati da traži u seriji The Boys, dok rediteljeve najbolje ideje ostaju pohranjene u filmovima Slither i Guardians of the Galaxy.

Izvor naslovne slike: titlovi.com