Napred ne smem, nazad neću, pala ćuprija!: Prikaz serije „Bridžerton“
Kažu upućeni – Bridžerton (Bridgerton) je novi ogromni serijski hit iz neumorno zahuktale radionice kreatorke i producentkinje Šonde Rajms, uz to i najgledanija premijerna serija nastala u produkciji takođe nezaustavljivog Netfliksa, a glavni macan iz glumačke podele bi rado bio viđen kao novi Džejms Bond, prvi nešto tamnije puti… Eto, to bi bila tri barem nominalno značajna povoda da poštenu gledalačku šansu ukažete i ovom megauspešnom serijskom proizvodu (a proizvod, i to baš vešto upakovan, Bridžerton na prvom mestu i jeste), a možda i stoga jer je u pitanju zbilja čudna zverka – rad čije bi ključne falinke u isti mah mogle biti označene i kao udarni mu aduti.
Ako tu ikakve zablude uopšte i dalje ima – Bridžerton je na prvom mestu fantazija, zapravo, u potpunosti je mesto razmahane a opet dovoljno znalački zauzdane fantazije. Smešten je u viktorijanski svet besramno bogatih i samim tim onih u lagodnoj prilici da se bave raznoraznim trivijalnostima mimo borbe za egzistenciju i opstanak, pa i pukog biološkog preživljavanja u toj mračnoj eri ogromnih socijalnih razlika udobno smeštenih duboko u sam koren britanskog društva i njegovog suštinskog ustrojstva. Osim toga, Bridžerton je, a to je posve jasno već i na uzorku kraćeg trejlera, tvrdokorna saharinska šećerlema i ciljano plitkoumna mamipara. Dakle, samim tim i produkt dubokog uverenja da se najbolje prodaju arhetipovi upakovani u blještavi sjaj i zašećerene postavke.
Ako je to jasno, onda nedoumice ne bi trebalo da bude ni po pitanju onoga što na planu motiva, tema i zapleta može da se sa ogromnom sigurnošću očekuje od jedne takve sorte – ljubavni nesporazumi, iznenadne strasti, ugovoreni brakovi, otuđeni supružnici, rafalne intrige, iznenadne očaranosti, prikrivene trudnoće, krišom potrošeni mirazi, napetosti između zavidnih komšija i pripadnika iste te klase, ljubavna vrteška, nepotpisana pisma, pogubne glasine, beskrajni nizovi balova kao jedinog vida istinskog društvenog trenja sličnih i srodnih, izraziti potentni ljubavnici, dame spremne da umru zarad apsolutne ljubavi, problemi sa održavanjem dvoraca i zamaka, nevidljiva posluga i ina sirotinja, sveopšta zagledanost isključivo u vlastiti pupak… Sve to, i podosta toga iz tog fundusa ponajpre znanog iz proze Džejn Ostin i ostalih sjajnih pera iz te epohe, obilato je zastupljeno u Bridžertonu, koji je, pride, određen i ovovremenskim lahorastim i ciljano površnim prikazom usuda društva i ljudske prirode.
I dobro je što je tako, jer Bridžerton, proistekao iz očigledno derivativne proze Džulije Kvin nastale na tom tragu Džejn Ostin i sestara Bronte, ne bi imao ništa posebno drugačijeg ili barem dovoljno osobenog da nije te potencirane lakoće u izrazu, koja, doduše, čvrsto zastaje na par koraka ispred zasluženog pogrdnog i posprdnog odnosa prema samozacrtanoj temi i epohi. Sve je u ovoj seriji podređeno narečenoj pitkosti, pa i ta začkoljica po kojoj se sve to zbiva u tzv. colour-blind svetu (svetu koji, za razliku od ekonomskih, ne poznaje razliku među rasama), a to je viđeno lane u odličnoj Janučijevoj filmskoj ekranizaciji priče o Dejvidu Koperfildu. Autori Bridžertona prilično otvoreno kalkulantski, ali i dovoljno elegantno u tu eru ubacuju i ipak dovoljno lako uočljive nagoveštaje preokupacija i pitanja našeg doba, što je dodatno naglašeno i, naravno, kičastom upotrebom klasističkih instrumentalnih obrada skorašnjih pop-hitova (a što je već viđeno u nizu britanskih filmova iz ovog veka).
U krajnjem zbiru, ovo je zgodan proizvod, kao i serija koja se lako prati i koja biva sve poletnija kako odmiče, a koja, na sve to, nudi i obilje prizora strastvenog seksa, koji, pak, tu i tamo biva postavljen i kao nekakav odraz ličnih emancipacija unutar zadatih širih društvenih okolnosti i postavki. Osim toga, Bridžerton je u velikoj meri prava mera ovog našeg doba i dominantnog poimanja dobro upakovane i plasirane a potrošne televizijske zabave za poželjno što brojnije narodne mase.
I, da, u uvodu pominjani Reže-Žan Pejdž je prilično loš i neubedljiv u toj rutinski postavljenoj ulozi seksi vojvode Sajmona Baseta. Ali ništa strašno, dešava se.
Fotografije: Netflix