Ništa novo vam ne nudi „Brzina metka” sa Bredom Pitom, ali možda vam je i to dovoljno
Mi koji smo odrastali u devedesetim, upoznati smo sa konceptom akcionih filmova, pretrpanih zvezdama i zvezidcama, sa puno pričanja i akcije. Da li za takve filmove i dalje ima prostora i da li ikoga zanimaju, proverili smo sa novim filmom “Brzina metka”.
Sam koncept akcionih filmova sa puno pričanja i pop kulturnih referenci, uvek sa sobom nose privdeve “tarantinovski” ili “gajričijevski”. Ono što ipak važi za sve te filmove je da, čim se pozivaju na druge autore, manje su originalni i već su viđeni. “Brzina metka” je u tom kontekstu gajričijevski film.
Film koji će za sad ukačili više po tome što je na premijerama širom Amerike Bred Pit nosio suknju, dešava se u japanskom vozu, naslovnom brzincu – “Bullet train”. U njega su strpane raznorazne plaćene ubice, svako sa svojim poslom i razlogom, da bi, kako se raspletalo sve, shvatamo da ništa nije slučajno i da su svi tu sa razlogom.
Bred Pit je Bubamara, plaćenik koji radi lakše poslove, poslat da mazne torbu iz voza, ubeđen da je baksuz, sve vreme na telefonskoj vezi sa svojom koleginicom iz uprave (većinu vremena samo glasom u filmu Sandra Bulok). Dok se on bavi krađom, Limun i Mandarina (Brajan Tajri Henri i Aron Tejlor Džonson) taj isti kofer kao i sina velikog mafijaša Bele Smrti nose njemu na noge. Vrlo brzo će shvatiti da nema ni kofera, a da ni sin nije u najboljem stanju. Tu je i klinka (Džoi King) koja je rešila da uzme stvari u svoje ruke i koristi lokalnog tipa ucenjivanjem (Endru Kodžo) da obavlja prljav posao za nju, kao i jedan od vođa meksičkog kartela (Bed Bani) spreman na osvetu. Tu se sumnjivo stalno smuca i maskota iz japanskih mangi i prava zmija otrovnica, ali i još nekoliko zvezda koje su tu na nivou gostovanja, a čije samo pominjanje je veliki spojler.
Sa dramaturške, rediteljske, iliti generalno filmske strane, “Brzina metka” ne donosi ništa novo. Sve ste to već videli u ovom ili onom filmu. Čak i ovu ulogu Bred Pita, gde zaista vidite da se on super zabavlja u ovim svojim post-oskarovskim godinama, već smo gledali. Reditelj filma (Dejvid Lič) ostao nam je upamćen po akcionim fillmovima koji su pre svega bili više koreografski i kung fu orijentisani (Atomic Blonde, Deadpool 2) pa možda zbog toga ali i japanske lokacije, očekivali smo možda i više makljaže, ali dobili smo više pucanja, mlaćenja pištolja i mlaćena prazne slame u vidu nekoliko desetominutnih razgovora o britanskom školskom programu “Thomas The Tank Engine”.
Međutim, od ovakvih tipova filmova publika retko i traži nešto novo, već je bitno da bude šareni, glasni, sa eksplozijama i šaljivim doskočicama. Ovde svega toga, doduše podgrejanog, ima. Da li će biti nastavka, jer danas se samo franšize snimaju? Pa to verovatno zavisi samo od publike i zarade u bioskopima. Kad smo kod bioskopa, ovakvi filmovi ipak i dalje jedino vrede u zamračenim salama, jer čak i kad nisu najbolji na svetu, kao što je ovaj uradak, makar funkcionišu bolje, kao neki skorašnji filmovi na striming platformama. Ne bih o imenima, ali “Gray Man“.
Naslovna fotografija: Con Film Promo
