Prikaz filma „Noć veštica ubija“: Majkl Majers je zreo za penzionisanje

Noć veštica ubija (Halloween Kills) je nastavak filma Noć veštica iz 2018. godine, tj. drugi deo planirane trilogije reditelja/scenariste Dejvida Gordona Grina o povratku serijskog ubice Majkla Majersa u rodni grad i njegovom sukobu sa Lori Stroud (šezdesetogodišnja Džejmi Li Kertis, kao i uvek na visini zadatka).

Prvi film se, podsećamo, direktno nastavio na Karpenterov kultni horor iz 1978. (ignorišući sve prethodne nastavke) i postao veliki hit. U rekordnom roku su odobrena dva nastavka koja, navodno, treba da zaokruže sagu o Majersu i Stroudovoj. Iako ni prvi Grinov film nije bio sjajan, daleko od toga, Noć veštica ubija je za nekoliko klasa ispod. Ako bi novi film trebalo da opišem jednom rečju, onda bi ta reč bila – „papazjanija“. Ili, malo opširnije, velika krvava raštimovana papazjanija.

Scenaristički tim ostvarenja Noć veštica ubija (u kome se ponovo nalazi i komičar Deni Mekbrajd) u ovaj nastavak nastavak uspeva da ugura sve preživele likove iz Karpenterovog filma, pa čak i doktora Lumisa koga je glumio još u prošlom milenijumu upokojeni Donald Plezens. Tu su klinci koje su Lori Stroud i Eni Breket čuvale tokom te sudbonosne Noći veštica pre četrdeset godina, sada već sredovečni ljudi: Tomi Dojl (glumi ga Entoni Majkl Hol, najpoznatiji po saradnjama sa Džonom Hjuzom tokom 80-ih, ovde prilično dobar) i Lindzi Volas (Kajl Ričards, tokom poslednje decenije najpoznatija po svom pojavljivanju u rijaliti programu Prave domaćice s Beverli Hilsa, očekivano lepa i „drvenasta“).

Tu je i medicinska sestra Merion Čejmbers (vidno umorna Nensi Stivens) i (bivši) šerif Li Breket (Čarls Sajfers koji, tako bar izgleda, jedva stoji na nogama), oboje u poodmaklim godinama, ali i dalje spremini da jurcaju po mračnim ulicama u potrazi za ubicom.

Tu su i likovi uvedeni u prethodnom filmu, pre svega Lorina ćerka Karen (uvek sjajna Džudi Grir) i unuka Alison (bledunjava Andi Matičak), ali i drugi, baš kao i nekoliko novih lica koja su uvedena u ovu zbrku samo da bi bila iskasapljena. Dok je Karpenterov film bio veoma kameran i uglavnom suptilan u prikazu krvoprolića, Grin nudi gomilu likova i krv do kolena, ali sve to zaista nema puno smisla.

Noć veštica ubija je sklepana iz niza labavo povezanih scena (uključujući tu i flešbek smešten u 1978. godinu – sve sa kameom fantomskog Donalda Plezensa) koje tvore jednu nekoherentnu i neujednačenu celinu. Ponuđeno više podseća na fanovsku fikciju nego na nešto što su promislili i snimili ljudi koji se već godinama i decenijama profesionalno bave sedmom umetnošću.

Krvoliptanja i prosutih iznutrica, istina, ne manjka: u Karpenterovom filmu je Majkl Majers ubio svega petoro ljudi, dok broj mrtvih u Noć veštica ubija premašuje cifru od trideset – ali kvantitet ne znači kvalitet. Napetosti nema, ritam je loš, učešće Džejmi Li Kertis je svedeno na minimum, a kraj… Kraj je zapravo potpuna negacija onoga što su Džon Karpenter i pokojna Debra Hil stvorili te davne 1978. godine.

Grin je još ranije obećao da će težiti jednostavosti izvornog filma, te da će vratiti istinsku jezu u sagu o Majklu Majersu. Kako to često biva – obećanje ispade ludom radovanje. Grinova Noć veštica je, uz sve mane, a nije ih malo, barem imala nekoliko pristojnih scena i raspoloženu Džejmi Li u središtu priče. Nastavak je prava pravcata kupusara, jedan izuzetno banalan film koji čak i produkciono zaostaje za prethodnikom, a uz sve to zaista skandalozno izmontiran i sa prilično jadnjikavim saundtrekom (na kome je, avaj, radio i lično Karpenter).

No, dobro… Ostaje nam da u oktobru 2022. godine istrpimo i završni deo ove trilogije (uz praktično nikakvu nadu da može biti bolje), a onda se Dejvid Gordon Grin baca na snimanje tri nastavka Isterivača đavola. Neka nam filmski bogovi budu u pomoći!

Fotografije: Universal Pictures