„Strahinja Banović” večeras otvara FEST

Od 28. februara do 6. marta u osam dvorana i 16 sala publika FEST-a imaće priliku da na ukupno 450 projekcija odgleda više od 80 filmova, raspoređenih u osam programskih celina.

Prema rečima Ivana Karla, gradskog sekretara za kulturu i predsednika odbora FEST-a pred gledaocima je najbolji FEST i za publiku i za goste koji borave u Beogradu tokom trajanja festivala. On je naglasio da je, uprkos tome što se festival odvija u složenim okolnostima koje nameće doba pandemije, FEST uspeo da zadrži status konvencionalnog festivala.

Karl je izrazio nadu da je ovo poslednji FEST pod velom korone.

„Ovo će biti prvi FEST bez Milana Vlajčića. On je pratio FEST od prvog izdanja i molio bih da minutom ćutanja odamo poštu Milanu Vlajčiću”, rekao je Karl pre nego što je čitava sala za konferencije FEST-a zanemela.

Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a, naglasio je da FEST pre svega neguje, ceni i prati filmske autore, te je podsetio na takmičarski karakter festivala.

„Argiris Papadimitropulos, laureat FEST-a pre tri, četiri godine je ove godine član žirija. Pored njega, hrvatski glumac sa berlinskom adresom Toni Gojanović, takođe je u žiriju i najavio je da će biti veoma oštar te da neka ranija poznanstva i saradnje sa nekim autorima neće uticati na njega”, rekao je Pantelić.

On je podvukao i da domaće boje prevashodno internacionalnog žirija Glavnog programa brane dobitnica nagrade „Carica Teodora” sa Niškog festivala Tamara Dragičević i mlada internacionalna zvezda ovdašnjeg filma Miloš Biković, koji već ima iskustvo učešća u žiriju Moskovskog međunarodnog filmskog festivala.

Damir Handanović, v.d. direktora Centra beogradskih festivala CEBEF, još jednom je naglasio da su od 22. februara, zbog velikog interesovanja puštene u prodaju dodatne ulaznice za FEST.

Vanja Vuksanović, producentkinja FEST-a, navela je da će od danas do 6. marta u osam dvorana, 16 sala, publika FEST-a imati priliku da na ukupno 450 projekcija odgleda više od 80 filmova, raspoređenih u 8 programskih celina. Festival će pratiti 210 akreditovanih novinara i 180 akreditovanih filmskih profesionalaca. „Ove godine u prizemlju Kombank dvorane otvoren je po prvi put Fest šop u kome će poštovaoci festivala moći da kupe razne FEST memorabilije”, dodala je ona.

Nikolina Vučetić Zečević, producentkinja programa Fest Forward, navela je da je od 2015. godine pomenuta celina festivala, uz pandemijske prekide, značajan deo beogradskog filmskog festivala. „Nadam se da će ovaj segment postati praksa festivala, jer je ovo mesto gde se filmski profesionalci i predstavnici filmskih fondova, susreću, razmenjuju ideje, gde se stvaraju novi filmovi, koje ćete sutra gledati i na FEST-u”. Ove godine trodnevni Fest Forward odvija se kroz panele, studije slučaja i prezentacije nacionalnih fondova.

U drugom delu prve pres konferencije FEST-a, dan pred srpsku premijeru na otvaranju festivala, novinarima se obratio deo ekipe filma Strahinja Banović: reditelj i koscenarista Stefan Arsenijević, koscenarista Nikola Dikre, producent Miroslav Mogorović i glumci Ibrahim Koma, Nensi Mensa-Ofei i Nebojša Dugalić.

Stefan Arsenijević istakao je da oseća veliko uzbuđenje jer je za njega ogromna čast što otvara jubilarno izdanje FEST-a.

„Ja se i dalje jako živo sećam svog prvog FEST-a pre 30 godina. Ta 1992. je bila loša godina za mnoge stvari, ali dobra za film. Sećam se, tada je Fest otvorio film Virdžina Srđana Karanovića, gosti su bili Džoni Dep i Džim Džarmuš, gledali smo Visoke potpetice, Do kraja sveta, Evropu, Telmu i Luiz… bilo je potpuno neverovatno… Ja sam imao 14 godina i to me je sve promenilo. Shvatio sam da je svet veliki i da u njemu ima puno uzbudljviih priča. To je bilo neko osećanje bogatstva, osećanja da je Beograd u tim danima svet i osećanja da možemo da saznamo nešto novo o tom svetu gledajući filmove. To me nije napustilo sve do danas: verni sam gledalac FEST-a svih ovih 30 godina. U tom smislu jasno je da je veliko zadovoljstvo da baš naš film bude na otvaranju jubilarnog Festa.

Strahinja Banović je film inspirisan istoimenom epskom pesmom u kojem savremeni afrički migranti zauzimaju mesta srpskih nacionalnih junaka. To je film o identitetu, rasi i tradiciji, a pre svega film o ljubavi. Arsenijević kaže da je sve počelo sa izbegličkom krizom koja se dešavala pred našim očima.

Fotografije: Dušan Milenković